Vinetu koji nije voleo indijance

Gojko Mitić, student DIF-a 60-ih godina u Beogradu, bio je statista u filmskim kooprodukcijama koje su se snimale po Srbiji. Nije ni slutio da će kaskaderski posao koji je trebalo da dopuni studenski džeparac biti uvertira jedne blistave glumačke karijere. Njegov prvi film “Sinovi Velike Medvedice 1965. godine pogledalo je samo u Istočnoj Nemačkoj 11 miliona ljudi.

„Kada sam se vratio sa premijere, još nisam ni kofere raspakovao, a mene već zove producent i kaže: Nemoj da prihvataš ništa više, mi snimamo sledeći film!“

„Nisam voleo Indijance“

Filmovi o kaubojima i Indijancima koje je Gojko Mitić snimao u Čehoslovačkoj, Bugarskoj i na Kavkazu, pod okriljem producenata Istočne Nemačke, trebalo je da pariraju filmovima koje su producentske kuće Zapadne Nemačke snimale po romanima Karla Maja. Za vreme hladnog rata, Mitić je imao ulogu da publici pokaže drugačiju sliku američke istorije, od one koja se prikazivala na Zapadu.

„Ja sam u Jugoslaviji, kao klinac gledao filmove koje su nam u paketima davali Amerikanci… da gledamo Džona Vejna. Kada smo se igrali, ja nikada nisam voleo da budem Indijanac, jer Indijanci su zli. Hoću da budem belac, dobar kauboj. Međutim, u toku snimanja primetim da je to drugačije. Pobednik piše istoriju!“

„U Nemačkoj nisam stranac“

Mitić je u DDR-u snimio 12 filmova u kojim je glumio različite indijanske istorijske ličnosti. Padom Berlinskog zida i ujedinjenjem Nemačke, potpisao je ugovor sa zapadnom produkcijskom kućom u Bad Zegebergu, gde je dobio ulogu Vinetu-a, izmišljenog indijanskog poglavice iz romana Karla Maja. Iako mu je ova uloga donelu još veću slavu, rado se priseća starih vremena.

„Može čovek da nešto želi ili ne želi, ali fakat je da su došla druga vremena i čovek mora da gleda napred. Mene su nosili kao malo vode na dlanu. Sećam se jedne premijere filma u Magdeburgu. Na ulazu u grad postavili su transparent: „Mi pozdravljamo našeg Gojka“. Ja sam bio njihov Gojko. Kada sam išao dole, svako me pitao „Kako ti možeš tamo na Istoku da živiš i radiš“? Ljudi da vi doživite ono što ja tamo doživljavam, ne bi mi postavljali takva glupa pitanja. Mene su oni tako dobro prihvatili da se ja nikada i do danas nisam osećao da sam tu stranac.“

I pored velike slave, ostao skroman

Gojko Mitić je više od hiljadu puta odigrao svoju najznačajniju životnu ulogu - Vinetu. Mitićevu impresivnu glumačku biografiju upotpunilo je 30 igranih filmova, 25 televizijskih filmova i serija, značajne pozorišne uloge poput Spartaka, Rinalda, Robina Huda, Grka Zorbe. No uprkos velikoj slavi Mitić je ostao skroman.

„Sećam se kada sam počeo u Bad Zegebergu da igram Vinetua, to je bilo odmah posle ujedinjenja. Ja sam došao kao neko ko je snimao slične filmove na Istoku, pa su me angažovali. Sećam se prve godine kada mi je njihov menadžer rekao „Ti ne možeš sa svakim da pričaš, ti si nešto veliko!“ Godinu dana kasnije, kada je on video da se nisam promenio, da sam ostao takav kakav sam, rekao mi je „Znaš šta, stvarno je dobro što si ti takav, budi takav!“ U Srbiji me znaju isto, ali ne toliko kao u Nemačkoj. Ali i ja moram da priznam, ja sam to i izbegavao. Ja odem, posetim brata i produžim za Grčku na odmor. Vratim se, samo prošišam kroz Beograd i to je sve. Nije mi bilo važno da se toliko piše o meni: Zašto bi?“

Ne voli svoje rođendane

Gojko Mitić je i dalje aktivan. Planova još ima, ali o njima ne voli da govori unapred dok snimanje ne bude privedeno kraju. Letos je napunio 70. godina, ali jubilarnog slavlja nije bilo!

„Za mene to nije bilo važno! Ne znam zašto ljudi toliko slave rođendane. Sve praznike koje moram da slavim, ne volim. Navaljivali su na mene, tražili me... ja sam otišao, nisam bio tu i proveo te dane drugačije!“