Virus je još tu!

Od početka godine je više od 20 ljudi u Kini umrlo od ptičjeg gripa H7N9, javila je državna agencija SInhua. U utorak su zdravstvene vlasti u Hongkongu usmrtile preko 20.000 kokošaka i druge peradi. Talas ptičjeg gripa u Kini sa manjim i većim naletima prisutan je od prošlog februara. Šta je zapravo H7N9?

Virusi ptičjeg gripa su podgrupa influetnih virusa koji prevashodno pogađaju ptice. Ne vide se golim okom, ali se bzo primeti njihovo prisustvo: temperatura, groznica, bolovi u zglobovima, glavobolja i kašalj. Mikroskopski prikaz izgleda spektakularno: proteinski omotač i unutra tečnost sa genetskim materijalom. Iza toga se krije velika opasnost.

Ptice napadnute virusom oboljevaju od ptičjeg gripa, koji spada u životinjske bolesti koje su vlasnici obavezni da prijave nadležnima. Zapravo se kolokvijalno o ptičjem gripu govori tek ako je u pitanju virus tipa H5N1 ili H7N9. Virus se prenosi samo sa ptice na pticu, ali u pojedinim slučajevima može da zarazi i čoveka.

Ukoliko dođe do virusa gripa među kokoškama, patkama, ćurkama ili drugom živinom, prema nemačkom zakonu čitav životinjski fond farme ili gazdinstva mora da se ubije. Jer od 1996. sve se češće pojavljuje i virus tipa H5N1 koji se lakše prenosi sa čoveka na čoveka čime se stvara rizik od pandemije. Pretpostavlja se da je u pitanju mutirana varijanta virusa. Prošle godine je otkriven i H7N9.

Nije čudo što je strah od pandemije toliki. Španska groznica (zapravo grip) je između 1918. i 1920. odnela 25 miliona života. Stradali su masovno i ljudi „u najboljim godinama“ od 20. do 40. Najranjivija grupa su ipak odojčad i stariji čiji imuni sistem nije u najboljem stanju. Bolest koja je dovodila do smrti mahom je bila upala pluća.

Kod virusnog gripa lekari se uglavnom bore protiv simptoma: sirup protiv kašlja, analgetici, lekovi za snižavanje temperature ili za spavanje. Tada se imunom sistemu ostavlja da se bori sa virusom. Kada ta borba nema dobre izglede, može se primeniti i antivirusna terapija, koja usporava širenje virusa u telu.

Jedan od najpopularnijih lekova protiv virusnog gripa bio je Tamiflu švajcarske firme Roš. Mnoge države su nakon izbijanja epidemija nabavljale ogromne količine ovog leka. Mnogim pakovanjima koja su stigla u Nemačku je prošao rok, a istraživači već dugo sumnjaju da li Tamiflu uopšte deluje.

Protiv gripa se može preventivno vakcinisati. Ipak, virus mutira velikom brzinom. Zbog toga se svake godine razvijaju nove vakcine. Sastoje se od neaktivnih čestica tri virusne grupe koje su posebno rasprostranjene u tekućoj godini.

Neki proizvođači vakcina koriste kokošija jaja kako bi u njima razvijali virus neophodan za cepljenje. Pri tome inkubirana jaja služe kao zamena za žive ptice. Neophodna materija izvlači se iz embriona pileta. Pri tome, jedno jaje dovoljno je za svega jednu dozu.

Influentni virusi napadaju i svinje kod kojih izazivaju bolesti disajnih organa. Posebna podvrsta H1N1 može da zarazi i druge sisare, među njima i ljude. Smatra se da je upravo takav virus izazvao pomenutu Špansku groznicu. Poslednja pandemija svionjskog gripa bila je 2009. godine.

Svinjski grip se te godine proširio iz Meksika i SAD u preko 200 zemalja sveta. Najviše obolelih zabeleženo je u južnoj Aziji, istočnoj Africi i Južnoj americi. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, umrlo je 18.000 ljudi.

Posle čitave teorije, najbolji praktični savet ostaje onaj koji smo milion puta čuli - redovno pranje ruku je najbolja prevencija od virusa gripa. Posebno ne treba neopranim rukama dodirivati nos, usta ili oči jer se tako patogen brže unosi u organizam.