Visoka cena disanja

Nivo čestica prašine i čađi u Sarajevu, Zenici, Tuzli i još nekoliko gradova u Bosni i Hercegovini davno je prešao dozvoljenu granicu. Najugroženije je područje centralne Bosne čije kotline danima prekrivaju gusta magla i smog. Sarajlije se prisećaju da je takvih pojava bilo i pre rata, ali sa mnogo manje štetnih čestica u vazduhu.

Zbog visokih koncentracija sumpor-dioksida i čađi, krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka Sarajevo je uložilo velika finansijska sredstva za uvođenje gasa. U glavnom gradu BiH tada je bilo oko 20.000 automobila, a danas ih je 150.000. Analitičari tvrde da su ložionice i automobili i danas glavni krivici za loš kvalitet vazduha u tom gradu.

„Sada se ponovo vraća i sumpor-dioksid jer ljudi nemaju novca, odnosno nemaju sredstava za kvalitetno grejanje. Zato su ponovo počeli da koriste ugalj kao gorivo umesto gasa, a svake godine će biti sve gore jer ljudi za grejanje sve više koriste jeftiniji ugalj“, kaže nacionalni ekspert za kvalitet vazduha Martin Tais.

Kada je reč o dugoročnim rešenjima, iz ekoloških udruženja poručuju da bi vlasti morale da naprave efikasan plan mera, a potencijale da usmere na korišćenje obnovljivih izvora energije. Kratkoročno, neophodno je, pored ostalog, redukovati saobraćaj zabranom prometa vozila određenim danima i isključiti iz saobraćaja stare automobile.

„Lihvarske“ cene i „interventne“ mere

Predsednik zeničkog udruženja EKO forum Samir Lemeš kaže da je osnovni razlog aerozagađenja u Zenici „zagađenje iz ArcelorMittala i preskupa cena grejanja tople vode koje grad dobija iz te kompanije“. „Zbog tako visoke, lihvarske cene, ljudi odustaju od centralnog grejanja, koriste ugalj i time doprinose koncentraciji otrova u atmosferi“, ističe Lemeš.

Ekolog i zdravstveni radnik Harun Drljević upozorava da će zagađenja vazduha ostaviti trajne posledice po zdravlje ljudi. „Ono što je najgore za buduće generacije jeste fenomen dugotrajne ekspozicije tim otrovima za koje je poznato da su kancerogeni i patogeni, odnosno da izazivaju bolesti ne sad, nego u narednim generacijama i tek ćemo platiti cenu tog fenomena“, izjavio je Drljević za BH radio 1.

Vlasti Sarajevskog kantona utvrdile su „interventne mere“ kojima se, između ostalog, policiji daje nalog da iz saobraćaja isključuje vozila „bez katalizatora“, dok se od gradskih Toplana traži da smanje zagrevanje stanova za jedan stepen. GRAS-u (Gradskom saobraćajnom preduzeću) je naloženo da, umesto autobusa, u saobraćaj uključi što više trolejbusa i tramvaja.

Te mere našle su se na udaru kritike organizacije za zaštitu okoline „EKO akcije“. Projekt-koordinator te nevladine organizacije Anes Podić nije zadovoljan reakcijom nadležnih. On kaže da su vlasti potpuno ignorisale činjenicu da su koncentracije štetnih čestica u vazduhu bile i do osam puta veće od maksimalno dozvoljenih i da su nadležni regaovali sa zakašnjenjem od najmanje dvadeset dana.

Građani čekaju kišu i neke povoljnije vetrove

„Umesto da pokušaju da smanje posledice po zdravlje stanovništva, da se zatvore škole, da se trudnicama, hroničnim bolesnicima i starijima zabrani dolazak na posao kao što je to urađeno u Skoplju, naše vlasti pokušale su da deluju na same uzroke i to merama za koje nemaju načina da ih sprovedu, sa inspekcijama koje jedva da imaju kadar za takve poslove“, kaže Podić za Dojče vele.

Podić upozorava da bi se kompanije koje zagađuju vazduh trebalo da se pridržavaju posebnih mera kako svojom proizvodnjom ne bi ugrožavale zdravlje ljudi. On podseća da je zenički ArcelorMittal nedavno pustio u rad sistem filtera za visoke peći što bi, prema procenama ekoloških udruženja, smanjilo emisiju štetnih gasova za samo dva procenta.

Kako je, prema oceni nevladinih organizacija, očigledno da nadležni nisu u stanju da pravovremeno reaguju, ugroženi građani nemaju drugog izbora osim da čekaju neke povoljnije vetrove ili padavine koje bi raščistile kotline u Bosni i Hercegovini, a klimatolog Željko Majstorović očekuje da bi upravo to i moglo da se dogodi u narednih nekoliko dana.

Autor: Samir Huseinović, Sarajevo
Odgovorni urednik: Ivan Đerković