Vizantija u Nemačkoj

Zlato, srebro, slonovača, ikone, skulpture, rukopisi i mnoga druga istorijska bogatstva Vizantije izložena su u umetničkom prostoru „Muzeumsmajle“ u Bonu. U centru pažnje je period od procvata carstva u vreme cara Justinijana Prvog u 6. veku, do krstaških pustošenja Carigrada 1204. godine.

Eksponati praktično „govore“. Kompjuterske rekonstrukcije i kratki filmovi, vode posetioce kroz vizantijske predele. Tu su i predmeti iz Srbije, kaže menadžer izložbe Sven Bergman:

„Predstavljamo Vizantiju od Ravene, preko Krima, naravno i Balkana i Srbije, do Carigrada, dalje ka Efesu na jugu, sve do Sinajske Gore. Tu su iskopine iz Caričinog Grada u Srbiji, što je veoma važan doprinos izložbi jer je taj grad u 6. veku osnovao car Justinijan. Možete videti fragmente tog grada, kako je on izgledao i kako se širio, a izloženi su i predmeti iz svakodnevnog života rane Vizantije, pronađeni na tlu današnje Srbije.“

Eksponati iz Srbije dospeli su u Bon iz muzeja u Beogradu i Leskovcu. Cilj izložbe je da posetiocima što bliže dočara vizantijsku kulturu i društvo, njeno mesto i ulogu u izgradnji evropske civilizacije.

Vizantija je pružala otpor širenju Arapa ka Evropi, dok je srednjevekovni Zapad mogao neometano da se razvija. Hristijanizaciju čitavog istočnog i jugoistočnog dela starog kontinenta predvodili su vizantijski misionari koji su razvili ćirilično pismo. Evropski pravni sistem zasnovan je na građanskom pravu ustanovljenom u doba Cara Justinijana Prvog, a vizantijska riznica umetnosti i znanja poslužila je kao inspiracija i za italijansku renesansu.

Tolerancija između muslimana i pravoslavaca

Brojni radoznali posetioci dolaze i pažljivo razgledaju eksponate. Evo šta misle o izložbi:

„Nisam znala za ove divne predmete iz Srbije, baš mi se dopada. To je neko novo saznanje iz istorije, nešto o čemu ovde u Nemačkoj ne znamo puno.“

„Izložba je veoma lepa i jako važna. Vodi nas ne samo kroz drevni svet već i kroz pravoslavni svet. Svakome bih preporučio da ovo vidi jer je veoma zanimljivo.“

„Ovi predmeti govore da je između muslimana i pravoslavaca vekovima vladala tolerancija. To je jako dobro i jako važno. To je još uvek važno – da je tolerancija postojala i da su svi živeli zajedno.“

Nažalost, izvori o Vizantiji su skromni u odnosu na značaj koji je ona imala za evropsku istoriju. Od veličanstvenih zgrada i palata ostala je samo poneka ruševina. Zato su se poslednjih godina arheolozi i brojni istraživači usredsredili na svakodnevni život stanovnika Vizantije, a njihova iskopavanja donela nove dokaze. Mnoge nemačke i austrijske institucije vode ta iskopavanja. Za one koji žele da vide Vizantiju na jednom mestu: izložba u Bonu trajaće do sredine juna.

Autorka: Tijana Milunović, Bon

Odgovorni urednik: Ivan Đerković