Vladari evra iz senke

Evrozonom upravlja država iz senke – pojam kao da je izišao sa blogova i internet-stranica opskurnih tvoraca teorija zavere. Ali iza tog pojma i ideje da zonom evra, pa tako i Evropom, sve više vlada grupa sastavljena od političara, ekonomista i bankara, stoji jedan od najpoznatijih nemačkih ekonomista.

Superdržava iz senke

Tomas Majer, nekadašnji glavni ekonomista Dojče banke predstavio je teoriju superdržave iz senke koja sve više i više povlači važne poteze koji se tiču stotina miliona građana. „U toj evrodržavi iz senke imate sve elemente: vladu u senci, to je Evropsko veće. Imate izvršnu vlast u senci, to je grupa zemalja sa evrom. A imamo i mobilnu, interventnu ekipu na terenu koja uskače kada se pravila grubo prekrše, to je Trojka (sa po jednim predstavnikom Međunarodnog monetarnog fonda, Evropske komisije i Evropskom centralnom bankom op.a.)“, objašnjava Majer. Bez te tvorevine, valuta evro u ovom trenutku ne bi bila u stanju da preživi.

S obzirom na to da Evropska centralna banka, nakon što se pokazalo da se članice evrozone nisu držale kriterijuma iz Mastrihta, više nije nezavisna ustanova već postaje politička, emisiona banka koja finansira dugove svojih članica, njoj je potrebno da iza sebe ima jednu državu. I tu se, kako kaže Majer, pojavljuje famozna država iz senke.

Nepregledni splet ugovora

I upravo to se poslednjih godina i dogodilo. Pravni osnov za stvaranje te „superdržave“ su ugovori za koje velika većina građana Evropske unije nikad nije ni čula, poput zakonskih paketa „Tu pek“ i „Siks pek“ (Two Pack, Six Pack). Zatim, koliko građana stvarno razume šta se krije iza famoznog „Fiskalnog pakta“? „Ta gusta mreža ugovora ograničava suverenost nacionalnih država i nameće im određeni stepen discipline kako bi mogle da deluju unutar dužničkog sistema“, objašnjava Majer.

Ali država iz senke i njena pravila igre polako nailaze na sve veći otpor. Kiparska vlada dugo se odupirala spasonosnom paketu i tokom pregovora je radije uzimala u obzir sve ostale opcije, pa čak i državni stečaj. Italijani su svrgnuli tehnokratsku vladu predstavnika „države u senci“ Marija Montija, koju ionako nikad nisu ni izabrali. U međuvremenu, u italijanskom parlamentu niko nema većinu, zemlja je, u političkom smislu, blokirana. Istovremeno stižu vesti o porastu nezaposlenosti u evrozoni, ekonomija koje su u padu, protestima protiv mera štednje… To je svakodnevica u Grčkoj, Španiji i ostalim dužničkim zemljama.

Evro kao rublja

Istorijske paralele sa aktuelnim stanjem unutar „superdržave“ Majer pronalazi ni manje ni više nego u situaciji koja je vladala u republikama nastalim nakon raspada Sovjetskog Saveza. U tim zemljama, među kojima je vladalo ogromno međusobno nepoverenje, na snazi je još uvek bila rublja, a i svoje dugove su te zemlje regulisale preko centralne banke u Moskvi. Post-sovjetska monetarna unija raspala se nakon što su zonu rublje 1992. napustile baltičke zemlje, a godinu dana kasnije i sama Rusija.

„Ukoliko nam ne pođe za rukom da održimo autoritet države iz senke, onda nam preti sudbina zone rublje“, kaže Mejer. Zato je bilo neophodno da Brisel pritisne Kipar. Ali preteći „obračun“ države iz senke sa Italijom, trećom po redu najvećom evro-državom, mogao bi da prouzrokuje njenim izlaskom iz zone evra, što bi ujedno značilo i krah monetarne unije.

Autori: Andreas Beker / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković