Vlade padaju jedna za drugom

Nakon što su ostavke podneli premijeri Tuzlanskog, Zeničko-dobojskog i Sarajevskog kantona, ostavku je kasno sinoć, nakon višednevnog protivljenja, podneo i premijer Unsko-sanskog kantona Hamdija Lipovača. Ostavku su prihvatili svi poslanici skupštine, nakon čega je Lipovača rekao da vlast ne predaje huliganima, već građanima. Vodiće, kaže, vladu u tehničkom mandatu, a nova bi trebalo da bude izabrana za desetak dana.

To je samo deo zahteva demonstranata kojima je uspeo pritisak u vezi sa smenom Lipovače, ali se za sada ne zna kako će se dalje stvari razvijati, odnosno da li će postojeća skupštinska većina birati premijera, što ne bi značilo nikakve promene, ili će doći do novih izbora. Lipovača je od demonstranata tražio da se ne traže smene načelnika opština u Unsko-sanskom kantonu (USK) niti da se više organizuju demonstracije u gradovima u tom kantonu.

Selimović: „Ne mogu da garantujem bezbednost“

Međutim, javnost je iznenadila ostavka prvog čoveka Direkcije za koordinaciju policijskih tela u BiH Himze Selimovića, koji je na vanrednoj konferenciji za novinare saopštio da ne može da garantuje bezbednost članovima Predsedništva BiH i da zbog toga podnosi ostavku: „Kao odgovoran čovek, ja ću pismeno obavestiti nezavisni odbor Parlamenta BiH da podnosim ostavku“, rekao je Selimović ističući da nije imao nikakva saznanja iz obaveštajnih krugova šta će se desiti u BiH. Takođe je potvrdio da je tražio od SIPA da pomogne tokom nereda u Sarajevu, ali da su oni saopštili da za to nisu nadležni.

To samo potvrđuje stavove bezbednjaka u Bosni i Hercegovini koji godinama upozoravaju na policijsku strukturu u Federaciji BiH, koja je razjedinjena samim postojanjem više od deset policijskih komesara, federalnog ministra unutrašnjih poslova, federalne uprave policije, a nakon toga i državnih službi čije nadležnosti nisu precizno definisane.

Incko (ne) poziva EU trupe

Dok iz Ambasade SAD poručuju da nasilje mora prestati, te da oni i dalje podržavaju pravo na okupljanje i mirne proteste građana, visoki predstavnik Valentin Incko dolio je ulje na vatru izjavom bečkom „Kuriru“ da je moguće slanje dodatnih trupa iz Evropske unije u BiH, ukoliko situacija eskalira. Iako se radilo samo o trenutku, jer je OHR kasnije demantovao te navode, tvrdeći da se radi o pogrešnoj interpretaciji, to je bilo dovoljno za rasprave o tome kolika je u stvari obaveza EU da interveniše u BiH, te na čijoj bi „strani“ bile te trupe. „Neće doći međunarodne vojne snage, pogotovo da intervenišu u socijalnim pitanjima u BiH.

„Inckova tvrdnja je da se Eufor neće koristiti kada je u pitanju intervencija“, rekao je za federalne medije hrvatski član Predsedništva BiH Željko Komšić.

Pritisak spolja?

Buru u javnosti izazvala su i dva, na prvi pogled nepovezana slučaja i to u istom danu. Prvi je poseta premijera Hrvatske Zorana Milanovića Mostaru, a druga sastanak srpskih predstavnika u Beogradu sa prvim potpredsednikom Vlade Srbije u tehničkom mandatu Aleksandom Vučićem. I jedan i drugi sastanak ocenjen je u Federaciji BiH kao neprimeren u ovom trenutku, pogotovo poseta hrvatskog premijera Milanovića, s obzirom na to da se očekivalo da poseti glavni grad BiH ili da o svojoj poseti diplomatskim putem obavesti zvanično Sarajevo.

Milanović je, nakon sastanka sa predsedavajućim Savetu ministara BiH Vjekoslavom Bevandom u Mostaru, naglasio je da je došao da smiri strasti u Mostaru kao simbolu multietničke sredine. Nije, kaže, želeo da govori o unutrašnje-političkim pitanjima već da, kako je rekao, podgre atmosferu za evropski put Bosne i Hercegovine: „BiH po meni treba da dobije jasnu evropsku perspektivu. Ne da se cepidlači oko marginalnih stvari, oko izmena propisa, ustava, zakona, koje BiH u ovim okolnostima ne može da postigne jer za to je potreban konsenzus – to ne ide na silu“.

Predsednik Federacije BiH Živko Budimir za danas (10.2.) je zakazao hitan sastanak sa potpredsednicima entiteta, premijerom Federacije BiH i njegovim zamenicima, te federalnim ministrom unutrašnjih poslova Federacije BiH. Tema je aktuelna situacija u Federaciji, a, nakon sastanka, trebalo bi da budu poznati predlozi s ciljem prevazilaženja krize.

Autor: Dragan Maksimović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković