Voće i povrće iz Srbije za evropsko tržište

„Anuga“ je i ovoga puta opravdala epitet najveće i najznačajnije svetske smotre proizvođača hrane. U sajamskoj metropoli, Kelnu, okupilo se rekordnih 6.777 izlagača iz 98 zemalja. Očekuje se i da će broj poseta stručne publike, koja ove godine dolazi iz 180 zemalja, takođe biti rekordan i da će premašiti brojku od 160.000 poseta.

Veličina i značaj „Anuge“ ogledaju se pre svega u jasnom konceptu i dobroj organizaciji deset tematskih sajamskih jedinica predstavljenih na 284.000 kvadratnih metara površine. Sve to posetiocima iz domena gastronomije i trgovine prehrambenim artiklima omogućava da na jednom mestu vide, probaju i kupe specijalitete, proizvode, kao i najnovije tehničke uređaje za trgovine prehrambenim artiklima.

U centru pažnje ovogodišnje „Anuge“ našli su se standardi i trendovi poput halal i košer hrane, pripremljene po islamskim i jevrejskim prehrambenim propisima, vegetarijanske, biološki uzgojene i zdrave isehrane, kao i proizvoda u oblasti fer trgovine.

Očekivanja potrošača hrana svakodnevno se menjaju i postaju sve zahtevnija. Svaki četvrti konzument u Nemačkoj, kako je pokazala studija Saveznog udruženja nemačke prehrambene industrije, sprovedena među 30.000 domaćinstava, prilikom kupovine prehrambenih proizvoda pazi da je proizvod biološki uzgojen, da je reč o takozvanoj fer trgovini i da su proizvodi životinjskog porekla dobijeni na farmama na kojima se vodi računa o načinu uzgoja i držanja životinja.

Crveno voće iz Srbije

Iz Srbije su se na „Anugi“ predstavile 22 firme. Reč je uglavnom o privrednicima iz oblasti prerade voća i povrća. Agencija za promociju izvoza Republike Srbije pokrila je 90 odsto troškova izlagača.

„Srpske firme su dosta konkurentne, ali najviše u domenu crvenog voća“, kaže objašnjava Igor Novaković, savetnik u Agenciji za promociju izvoza Srbije. „Mi pokrivamo 65 odsto tržišta EU malinama, a kod višnje se taj udeo penje na 85 procenata. Konkurentni smo sa kupinama, crvenom paprikom, šljivom i jabukom. Što se tiče proizvoda kao što su med, meso, mleko i mlečni proizvodi, tu nismo toliko konkurentni.“

Utisci predstavnika firmi iz Srbije na „Anugi“ su pozitivni, jer je, kako ističu privrednici sa nacionalnog štanda, učešće na takvim događajima neophodno za svaki ozbiljan biznis.

Hrvatske firme u pohodu na tržište EU

Hrvatska gospodarska komora (HGK) je četvrti put zaredom organizovala zajednički nastup hrvatskih firmi na „Anugi“. Taj nastup je za firme iz Hrvatske posebno značajan zbog ulaska Hrvatske u Evropsku uniju. HGK je preuzela 75 odsto troškova sajamskog predstavljanja.

„Mi smo pre ulaska u Evropsku uniju imali dosta problema sa plasmanom proizvoda animalnog porekla na ovo tržište. Sada takve barijere više ne postoje i sigurna sam da će naše mesne industrije iskoristiti tu priliku po pitanju izvoza nekih poznatih brendova“, kaže u izjavi za Dojče vele Božica Marković, direktorka Sektora za agrikulturu, prehrambenu industriju i šumarstvo pri Gospodarskoj komori Hrvatske.

To je za firme poput Mesne industrije „Gavrilović“ izuzetna prilika da plasiraju svoje prerađevine koje se doskora nisu mogli uvesti na tržište EU, a proizvode se od najboljih komada svinjskog i goveđeg mesa.

„Posedujemo sve potrebne certifikate za ISO, IFS i halal standarde. Mi radimo samo jednom trećinom kapaciteta, a imamo mogućnost za proizvodnju većih količina mesnih prerađevina i želimo to da iskoristimo. Zbog toga smo i došli na 'Anugu'“, istakla je Merima Avdić, direktorka izvoza Mesne industrije „Gavrilović“.

Na štandu proizvođača hrane iz Hrvatske predstavila se i „Podravka“, ali i manje firme koje evropskom tržištu nude ekskluzivne proizvode poput istarske firme „Zigante tartufi“, a uvozne olakšice žele iskoristiti i proizvođači poznatog paškog sira.

„Ulaskom Hrvatske u EU tržište se zaista otvorilo. Mi danas možemo da isporučimo robu u roku od nekoliko dana, a ranije smo na silne certifikate trošili i vreme i novac“, ne krije svoje zadovoljstvo Miljenko Korona „Gligore“ koja proizvodi sireve.

Firme iz BiH nisu zainteresovane za nastup na „Anugi“

Za nastup na „Anugi“ nije bilo dovoljno interesenata u Bosni i Hercegovini. Prijavile su se samo dve firme, što nije bilo dovoljno da se organizuje kolektivni nastup proizvođača hrane iz te zemlje. U Agenciji za promociju izvoza pri Spoljnotrgovinskoj komori BiH, koja je nameravala da snosi 50 odsto troškova kolektivnog štanda, pretpostavljaju da je nedostatak interesovanja prouzrokovan visokom cenom zakupa izložbenog prostora. Naredni razlog izostanka interesa firmi iz BiH je, kako je istakao direktor Agencije za promociju izvoza Enes Aličković, nekonkurentnost proizvođača na tržištu Evropske unije.

„Na svim sajmovima, posebno u Nemačkoj koja je najjača u svijetu po pitanju sajmova, troškovi nastupa su za naše uslove enormni. Ponekad cena uređenog kvadrata zna da bude i do 500 evra. Firme iz BiH su po cenama konkurentne, ali za veća tržišta problem predstavljaju količine koje treba isporučiti“, rekao je Aličković.

Samo dve firme iz BiH prijavile su se za nastup na „Anugi“. Jedna od njih je „Sava Semberija“ iz Bijeljine. Iako nisu učestvovali na sajmu, predstavnica firme „Franc Šoba“ iz Augsburga, u čijem vlasništvu je fabrika za preradu voća i povrća „Sava Semberija“, Marina Krstić došla je na „Anugu“. Ona nije krila nezadovoljstvo zbog toga što ta smotra prolazi bez proizvođača iz BiH, ali i zbog loše privredne klime u toj zemlji.

„Velika je šteta što nismo prisutni na 'Anugi'. Mi smo sami pokušali da rezervišemo mesto, ali je već bilo kasno. Naša proizvodnja bazira se na svežim sirovinama. Ove godine imali smo problem da smo od 12.000 tona sirovine samo jednu četvrtinu uspeli da nađemo u regionu. To nam stvara velike probleme da bi proizvodnju zadržali u BiH. Mislim da je tržište dosta neorganizovano i da država ne podstiče proizvođače“, ocenjuje Marina Krstić.

Ukusi budućnosti

Na „Anugi“ su, inače, predstavljeni i najsavremeniji trendovi u prehrani. Posebna pažnja posvećena je artiklima namenjenim sve većem broju samaca u evropskim i svetskim domaćinstvima. Tako su se među inovacijama, koje su prvi put predstavljene javnosti, našli proizvodi poput pice u obliku sladoleda na štapiću. Ta neobična pica pod nazivom „Hasta la Pizza“ može da se pripremi u „tosteru“, u tiganju ili šporetu, a prilikom jela nećete isprljati ruke. Špagete od sira mocarele napravljeni su za decu koja nerado jedu mlečne proizvode. Predstavljen je i pirinač sa roze zrnima, a veliku pažnju izazvao je i namaz sa ukusom Koca-kole.

Autor: Faruk Šabanović, Keln
Odgovorni urednik: Ivan Đerković