Vožnja biciklom - zdravije i praktičnije!

Dvotočkaš na pedale tu je nezamenljiv. Stiže se na vreme, pa čak i brže nego automobilom, nema zastoja i čekanja u koloni, niti problema sa parkiranjem. Pored toga, štedi se na gorivu ili relativno skupim kartama za prevoz, a uz sve to – vožnja je i besplatan fitnes.

„Rado vozim bicikl jer je to zabavno, a i zdravo je posebno zato što se vreme provodi na svežem vazduhu.“

Zašto limuzinom kad može i biciklom

Na žutim biciklima sa velikom korpom na prednjem točku i bisagama na zadnjem raznosi se pošta. Čovek u sakou i kravati ide biciklom na posao – samo mu je desna nogavica malo podvrnuta da ne bi na lancu isprljao pantalone. Roditelji decu – sa obaveznim kacigama - vode u vrtić na posebnom sedištu na biciklu ili u prikolici pokrivenoj najlonom. Tako izgledaju ulice nemačkih gradova ujutru, kao recimo u Bonu.

„Ovde u Bonu imamo nekoliko primera poznatih ljudi koji svakodnevno voze bicikl. Na primer, ovdašnji šef policije, ali i brojni lokalni političari. Dakle, to nije samo prevozno sredstvo za studente.“

Na posao "žičanim magarcem"

Bicikl u Nemačkoj zovu i „Drahtesel“ (žičani magarac) jer se na njega tovari sve i svašta. Studenti se uz pomoć bicikla čak i sele i nije neobično videti devojku koja je na svoje „magare“ natovarila i dasku za peglanje i plastičnu korpu za veš punu knjiga i odozgo saksije sa cvećem.

Dobro obeležene staze postoje gotovo u svim ulicama, a na onima duž reka, kao što je na primer Rajna, možete se provozati i do susednog grada.

„Putovala sam već biciklom. Jednom sam išla u Englesku. Bila sam u jednoj grupi od 20-tak ljudi. Putovanje je trajalo dve nedelje. Bila sam i u Rumuniji, i u Češkoj. To je još jedan od načina da se ljudi i druge zemlje upoznaju, drugačije nego kada se putuje automobilom. Čovek ne vidi sve ono što vidi kada putuje biciklom, a ovako je i mnogo zabavnije.“

Obeležene biciklističke staze

Staze u gradovima većinom se nalaze duž desne ivice kolovoza, ali na autobuskim, odnosno tramvajskim stanicama delom prelaze na trotoar. To često može da iznenadi pešake.

Poslednjih godina incidenti su sve češći jer tzv. „Fiksi“ bicikl sve je popularniji i na ulicama odakle je stigao sa velodroma i trkačkih staza. Njegova osnova karakteristika jeste da nema svetla, zvonce i, što je najgore, ni kočnice! I zato se mnogi, a pre svih taksisti, koji sa neodgovornim biciklistima imaju najviše problema, zalažu za uvođenje registarskih tablica i za bicikle.

autor: Ivan Đerković

odg. urednik: N. Jakovljević