Vojska zbacila egipatskog predsednika

Celog dana Egipćani su čekali na istek ultimatuma koji je vojska dala predsedniku Mohamedu Mursiju. Na demonstracijama protiv Mursija na trgu Tahrir bilo je više stotina hiljada ljudi. Nakon objavljivanja odluke o svrgavanju Mursija sa predsedničke funkcije, masa je „ekspolodirala“, nakon čega je počelo slavlje. Upriličen je vatromet, ljudi su padali jedni drugima u zagrljaj i plakali od sreće. Šerif, univerzitetski profesor, jedan je od njih: „Presrećan sam što su na ovom mestu pripadnici svih slojeva Egipćana. Može se reći da je ovo naše oslobađanje od radikala. Muslimanska braća su napravila brojne ozbiljne probleme.“

„Ustav je suspendovan", rekao je šef egipatske vojske i ministar odbrane, general Abdel Fatah el-Sisi i dodao da će biti formiran odbor koji će razmotriti promene ustava. On je kazao da će prelazna vlada, pod čijom su nadležnošću vojska i policija, a koja ima punu vlast, privremeno upravljati zemlju.

Vojska je plan objavila pošto je istekao rok od 48 sati koji je dala Morsiju da zadovolji zahteve učesnika višednevenih masovnih protesta koji su tražili njegovu ostavku.

Mursi pozvao Egipćane da se „mirno odupru državnom udaru“

Mohamed Mursi pozvao je Egipćane da se „mirno“ odupru „državnom udaru“ vojske koja je objavila da je on uklonjen s vlasti, rekao je za AFP jedan od njegovih najbližih saradnika. „Predsednik poziva sve Egipćane da se mirnim putem odupru puču, što će i on učiniti“, rekao je izvor koji traži da mu se ne objavi ime: „Ono što su (vojska) uradili je ilegalno, oni nemaju ovlašćenje da to urade.“

Još uvek je nejasno šta će se dogoditi sa bivšim predsednikom. Neki od okupljenih na trgu Tahrir o tome imaju jasan stav, kao na primer Nadir: „On mora iza rešetaka. Mora mu se suditi. Brojni ljudi ubijeni su tokom njegovog mandata. Mi te ljude nećemo zaboraviti."

Takođe je nejasno i šta će se dogoditi sa Muslimanskom braćom, čije pristalice takođe demonstriraju. I među njima su stotine hiljada ljudi. Zato i dalje postoji opasnost od sukoba između te dve grupe. Od toga kako će se novi režim odnositi prema islamistima zavisi hoće li narednih dana doći do sukoba u Egiptu.

Ko je Adli Mansur?

Adli Mansur preuzima uzde Egipta podeljenog posle višednevnih masovnih i krvavih demonstracija protivnika i pristalica prvog demokratski izabranog, pa zbačenog predsednika. Ironijom sudbine, sudiju je za predsednika Ustavnog saveta imenovao Mursi sredinom maja, a dužnost je preuzeo pre samo dva dana. Taj šezdesetogodišnjak, otac troje dece, uz stipendiju je studirao na prestižnom Nacionalnom fakultetu za upravu u Parizu, a zatim imao dugu pravničku karijeru pod režimom Hosnija Mubaraka. Radio je u verskim sudovima, pod nadzorom egipatske države, gde je izdavao „fatve“ – uredbe o verskim pitanjima, kao i u građanskim i krivičnim sudovima.

Za razliku od glavnih opozicionih lidera – dobitnik Nobelove nagrade za mir Mohameda el Baradeja i bivšeg šefa Arapske lige Amr Muse, Adli Mansur nikada se nije pominjao kao potencijalni naslednik Mursija. Ta relativna anonimnost verovatno zanima oficire koji žele na vrhu neutralnu ličnost da obezbedili miran prenos vlasti.

Taj suvonjavi, 67-godišnji sudija s brkovima verovatno je išao na demonstracije tokom kojih su milioni Egipćana od nedelje zahtevali ostavku Mursija, a da ga niko nije poznao. Njegov portret nikada nije bio među onima kojima su protivnici režima Muslimanskog bratstva mahali na mitinzima koji su kulminirali u sredu (3.7.) objavljivanjem stupanja na dužnost Adlija Mansura, na čelo prelazne vlasti.

idj/agencije