Vreme je da Nemci vrate dostojanstvo?

Naime, novi zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina pruža značajno veće mogućnosti za očuvanje kulture i identiteta manjina, pa tako i Nemaca, kao autohtonih stanovnika Vojvodine i Srbije.

Čelnici nemačkih organizacija iz Vojvodine pozvali su sunarodnike da se upišu u biračke spiskove za izbor Nacionalnog saveta Nemaca, kao krovnog tela za ostvarenje manjinske autonomije. Svesni su da to neće biti lako, jer je u Srbiji pre Drugog svetskog rata živelo oko 500.000 Nemaca, a prema poslednjem popisu stanovništva, manje od 4.000 građana se izjasnilo kao Nemci, dok u birački spisak treba da se upiše 1.600 Nemaca.

Rudolf Vajs iz Subotice, potpredsednik Nacionalnog saveta Nemaca, kaže da je svih 12 organizacija Nemaca u Srbiji, nakon godina lutanja, postiglo jedinstvo oko izbora za Nacionalni savet:

„U tom zajedničkom nastojanju da se osnuje Nacionalni savet apsolutno je postignuto puno jedinstvo. Strateški cilj nam je da se što više Nemaca upiše u birački spisak i da se osnuje Nacionalni savet.“

Streljan, iako je bio antifašista

Andreas Birgermajer iz Novog Sada, predsednik Nacionalnog saveta Nemaca, za Dojče vele priča kako je bilo biti Nemac posle Drugog svetskog rata u tadašnjoj Jugoslaviji:

„Posle Drugog svetskog rata bilo je neprijatno biti Nemac, pogotovo što se u udžbenicima - a i ja i većina današnjih građana smo učili iz tih udžbenika - navodilo da su Nemci fašisti ili nacisti. Ovdašnji Nemci, međutim, izuzetno malo imaju veze sa onim što se zbilo i dogodilo za vreme Drugog svetskog rata.“

Anton Glanc iz Odžaka izgubio je oca nakon Drugog svetskog rata. Pogubljen je zajedno sa još 183 Nemca iz Odžaka i sahranjen u masovnoj grobnici, na koju je tek nedavno postavljeno spomen-obeležje:

„Moj otac, koji je bio izraziti antifašista, izgubio je život ne zato što je nekoga dirao, što je nekome učinio zlo... On nikome ništa loše nije učinio, već je morao da strada samo zbog toga što je Nemac.“

Za sada bez pomoći nemačke države

Andreas Birgermajer dodaje da je nemački jezik praktično zamro u Vojvodini:

„Na žalost, nakon Drugog svetskog rata nismo imali škole, zabavišta, nismo imali mogućnost da negujemo jezik. Strah među ljudima je doveo do toga da se jezik namerno gubi i potire, da deca ne bi imali neprilika zbog okoline.“

Predstavnici Nacionalnog saveta Nemaca predstavili su danas (17.12.) simbol i zastavu Nacionalnog saveta i požalili se da, za sada, nemačka država nije pokazala interesovanje da im pomogne.

Autor: Dinko Gruhonjić, Novi Sad

Odgovorni urednik: Ivan Đerković