Vreme je za ozbiljno veće plate

Centralna banka Nemačke (Bundesbank) je mesto gde se godinama slušalo isto: treba biti oprezan u sklapanju novih tarifnih ugovora jer ako se zaposlenima previše povećaju plate, to će onda značiti da će novca odjednom biti više u opticaju pa će tako postati manje vredan. Drugim rečima, tvrdoglavost sindikalaca i eventualna velikodušnost poslodavaca će voditi samo u inflaciju u kojoj će svi izgubiti.

Ali ovaj put, iz nemačke emisione banke se čuju sasvim drugi tonovi. Stopa inflacije i u zoni evra i u čitavoj Evropskoj uniji je izuzetno niska tako da se ekonomisti već boje druge, možda još veće pošasti od inflacije: deflacije. Čak i na benzinskim pumpama još jedva da rastu cene jer se ne troši. Deflacija zapravo znači da novcu raste vrednost čak i bez ikakvog rada i to je prava katastrofa za svako nacionalnu ekonomiju.

Povrh toga, u okvirima zajedničke evropske valute čak ni Nemačka više nema instrumenata gde bi se njena valuta prilagodila po jednostavnim načelima ponude i potražnje. Ali za razliku od Grčke koju je zapravo isti problem doveo u teške nevolje, mišljenje Savezne banke je da je ovako najbolje rešenje da Nemci budu malo ambiciozniji u zahtevima za povišicom.

I skromnost može biti opasna

Tako glavni ekonomista Savezne banke Jens Ulbriht za list Špigel priznaje kako su tarifni sporazumi sindikata s poslodavcima godinama bili u znaku „veoma odgovorne suzdržanosti od većih povišica“. Ali tako ispada da je i razvoj plata zaposlenima, „s obzirom na dobru konjunkturu, nisku nezaposlenost i povoljne perspektive ispao i više nego umeren“.

Zato, opet u interesu stabilnosti valute, najbolje je da se zaposlenima isplate veće plate. Tako će više trošiti, biće više novca u opticaju i inflacija će se vratiti na poželjni nivo od oko dva odsto. Jer i realne plate zaposlenih u Nemačkoj već godinama padaju ili su, u najboljem slučaju, pokrivene inflacijom.

Zapravo su i sindakalci i poslodavci, i bez preporuke nemačke centralne banke, već počeli da sklapaju sporazume sa ozbiljnim povišicama. U tarifnim sporazumima sklopljenim u ovoj godini su dogovorene povišice od 3,1 odsto. Obzirom na inflaciju koja je samo oko 1,1 odsto to znači realno povećanje prihoda za dva odsto – što je najviše od 1999. godine. Dosadašnjim sporazumima je obuhvaćeno oko 16,5 miliona zaposlenih, a u nekim sektorima su povišice još i veće. Tako je u sektoru hemijske industrije dogovoren porast plaća od 3,7 odsto, u javnom sektoru država i opština 3,4 odsto.

A onda je tu i minimalac

Treba podsetiti i na nedavnu odluku o uvođenju minimalnih satnica u Nemačkoj – i tu su već pukli pregovori u nekim sektorima gde su poslodavci tražili odgodu primene minimalca. Na primer, u sektoru ugostiteljstva su tražili odlaganje za delatnike na prostoru bivše Istočne Nemačke jer tvrde da će tako doći do nužnog zatvaranja nekih ugostiteljskih objekata. Sindikat taj zahtev nije prihvatio i od sledeće godine će i ti zaposleni dobiti zaista ozbiljnu povišicu.

I Rajnhard Bišpink, stručnjak za tarifne ugovore, ističe da su nadnice u proseku zaista porasle za oko dva odsto i da se takvo povećanje još nije videlo u ovom veku. „Dobra konjunktura se sad primećuje i kod plata, a to nam zapravo i treba za stabilnost domaćeg tržišta“, smatra Bišpink. Doduše, poslednje tako velike povišice su bile dogovorene 1999. pre prve, takozvane dot.com krize u informatičkom sektoru gde su vrednosti bile naduvane daleko iznad njihovih realnih vrednosti.