Vreme je za Paraolimpijske igre!

Dobri sportski rezultati kineskog paraolimpijskog tima nisu slučajnost, jer kineski paraolimpijski tim je produkt državnog sistema koji se o ovim sportistima brine na razne načine.

Sportski centar za invalide, ljude sa trajnim telesnim oštećenjima u Šangaju postoji pri Školi za elitne sportiste u Kini. To je samo jedno u nizu mesta gde se takmičari u sedećoj odbojci i ostali talentovani atletičari svakodnevno susreću.

Sport promenio invalidski život

Jao Fang je nakon saobraćajne nesreće ostala invalid: „Nisam se tada interesovala u sport. Imala sam svoje radno mesto i o sportu nisam puno razmišljala. A potom mi je, nakon nesreće, preporučeno da se bavim sportom. Bila sam zapanjena i razmišljala kako je uopšte moguće baviti se sportom kad si invalid. Onda mi je rečeno da trebam koristiti samo ruke. Ispostavilo se, da sam pokretljiva i da dobro reagujem.“

Tako je Kineskinja Jao odabrana za mačevanje u kolicima. Olimpijada invalida u Pekingu je njeno prvo veliko sportsko takmičenje. No, ona kaže kako je za nju mnogo važnije da je promenila razmišljanje o životu u novim okolnostima:

„Nakon saobraćajnog udesa, dok sam još ležala, mislila sam da ću čitav život biti prikovana za krevet. Da neću više naći posla i neću zarađivati. Osećala sam se bezvredno i mislila sam da me svi gledaju kao ljudski otpad. Sport me je preporodio i promenio moj život. Sada se osećam kao zdrava žena. Invalidi koji se ne bave sportom ne žive tako dobro kao mi.“

Jao Fang kaže kako u upravi grada Šangaja zarađuje 380 jena ili 38 evra mesečno, što je i za kineske prilike skromna suma. On međutim kaže da je pre par godina zarađivala svega 10 evra.

Otkrivena nova motivacija

28-godišnja Cang Lei takođe trenira mačevanje u kolicima u Šangaju: „Živim ovde u Sportskom centru, a svake dve nedjelje odlazim kući. Treniramo i radimo, iako i ne moramo ići na radno mesto. Svaki mesec dobijamo po par stotina jena. Radim za jednu stranu firmu, ali to je samo formalno."

Cang Lei je u Atini pre četiri godine, osvojila olimpijsko zlato u ekipnoj i pojedinačnoj konkurenciji. Slično je i sa Li Hongi koja je u Atini osvojila zlatnu medalju u sedećoj odbojci:

„Ranije sam bila zatvorena osoba. Sport mi je uneo radost u život. I moja materijalna situacija se popravila, posebno nakon zlatne medalje na Paraolimpijskim igrama. Mogla sam čak pomoći i mojim roditeljima u novcu. Mnogo toga je sada moguće.“