Vreme za lovce u mutnom

Zidojče cajtung u komentaru piše da je Portugalija oličenje južnih država u krizi: „Vlada premijera Pedra Pasosa Koelja tiho sprovodi reforme. Zemlja bi mogla brzo da pobegne od nadzora evropskih spasilaca. Ipak, više desetina hiljada protestanata diglo je svoj glas protiv dogovorenog povećanja doprinosa za socijalno osiguranje. Vlada tetura pod pritiskom, i radost zbog donesenih odluka je lako oduvana.“

„Pritisak raste na sve strane. Grčka je navikla na sve vrste protesta. U Španiji je bes građana brzo mobilisan. Međutim, postoji jedna novina na jugu Evrope. Sa povećanjem broja demonstranata raste i spremnost na politički ekstremizam. Ovo bi moglo da bude vreme za lovce u mutnom. Naročito je u Grčkoj velika opasnost da ekstremne partije dobiju na popularnosti. U Španiji, kriza raspoloženja izražena je u separatističkim željama. U Italiji najveći problem ne predstavlja sporo sprovođenje reformi nego povratak populiste Silvija Berluskonija.

Plate drastično smanjene

Berlinski Tagescajtung piše da su zarade u Grčkoj drastično smanjene, pogotovo u javnim službama: „Od početka krize, plate u Grčkoj su srezane za više od trećine. Učitelj u osnovnoj školi sa deset godina radnog staza zarađuje oko 900 evra mesečno. Do 2009. godine on je još uvek imao pristojnu platu od 1.500 evra. Razne nadoknade jednostavno su izbrisane.“

„Policajac, u zavisnosti od ranga, trpi gubitke i do 45 odsto. Danas je njegova osnovna plata 685 evra neto mesečno U najavi su smanjenja od sedam odsto. Novinar sa decenijom profesionalnog iskustva bi, po kolektivnom ugovoru, imao pravo na platu od 1.670 evra. Međutim, od 2010. godine, ugovori se obično ignorišu. Izdavači su novinarima ponudili nove pojedinačne ugovore u kojima su plate smanjene najmanje 10 do 20 odsto.“

Rezultati politike štednje

Frankfurter algemajne cajtung piše da se upravo događa jesen socijalnih protesta u zemljama u kojima je građanima voda došla do vrata: „Eskalacija sukoba u Grčkoj nikoga ne iznenađuje, ali protesti eskaliraju i u Madridu. To pokazuje dve stvari: politika štednje pokazuje rezultate, a smanjena pogađaju veliki broj ljudi. Ipak, mnogi još uvek nisu shvatili da se ne mogu ponašati kao u stara vremena kada je država trošila više nego što imam a građani je sledili u takvom ponašanju. Debalans između potrošnje i prihoda dovodi do bankrota i ugrožava monetarnu uniju. Tu lekciju je trebalo svi da nauče. Oni koji su uništili konkurentnost privrede moraju kasnije da plate visoku cenu.“

„Potreba za reformom u Grčkoj, gde je u pitanju osnovna obnova države (vrsta evropske ’izgradnje nacije’) i njena budućnost kao članice evrozone, prevazilazi potrebe u drugim zemljama. Ali, takođe i u Portugaliji i Španiji, a može im se dodati i Italija, nekoliko korektura nisu donele nikakvo poboljšanje. Neophodna je promena politike na duge staze. Možemo se samo nadati da vlade zbog protesta neće izgubiti hrabrost nego da ce se čvrsto držati novog kursa.“

Pripremila: Ž. Bašić-Savić
Odgovorni urednik: I. Đerković