Vreme zalagaonica u Sloveniji prošlo

Danas su moderne zalagaonice postale male kreditne institucije koje mušterijama pomažu oko životnog osiguranja, davanja u zalog vrednosnih papira ili stavljanja kuća pod hipoteku. U celoj zemlji postoje možda još svega dve klasične zalagonice.

"Ovde je primetna finansijska kriza. Naši korisnici su najčešće oni koji malo zarađuju, kao i domaćice. Ljudi koji sastavljaju kraj sa krajem i gledaju da prežive sa par stotina evra. Međutim, njima ne nedostaje novac samo u vreme kada je najveći promet, kao što je Božić, već im nedostaje novac preko cele godine. Božićni praznici uopšte se ne razlikuju od ostatka godine“, kaže Antun Murn, vlasnik jedne od zalagaonica.

Najviše se donosi zlato

Za razliku od prošlih vremena, Antonove mušterije sada u zalagaonicu donose istrošene kuhinjske aparate, stare satove, jeftini nakit: "I ranije smo prihvatali sve moguće korišćene predmete. No, i tada smo imali problema kod procene vrednosti. Korisnik bi tražilo 200 evra za srebrni escajg, a mi smo plaćali najviše 50 evra. Danas ljudi donose pre svega zlato. To se može lakše proceniti jer se izmeri i onda je cena jasna. Osim toga donose nam i brojne tehničke uređaje. Za to se takođe, zahvaljujući računu ili garanciji, može lako odrediti odgovarajuća cena. Pri tom, tu se, za nas, još uvek radi o malim iznosima. Međutim, 500 ili 1000 evra za naše mušterije je mnogo novca.“

Zalagaonice se u prvom redu finansiraju od kamata koje se obračunavaju korisnicima usluga. Onaj ko, na primer, kod Anutuna Murna založi muzičku opremu i za to dobije 500 evra, mesečno za njeno čuvanje mora da plati četiri procenta kamate ili 20 evra.