Vuk dlaku menja... a češki komunisti?

Decenijama je za građane bivše socijalističke Čehoslovačke bila dužnost da posete mauzolej u Pragu u kome je čuvano telo prvog komunističkog predsednika Klemensa Gotvalda. Devedesetih godina prošlog veka taj mauzolej bio je na putu da propadne. Postao je simbol čeških problema u suočavanju sa sopstvenom prošlošću. Od ove jeseni, kada renoviranje mauzoleja bude završeno, to bi trebalo da se promeni.

Novi institut - veliki uspeh odlazećeg premijera

Gotvaldov mauzolej neće postati „Muzej totalitarizma“, kao što su to mnogi Česi priželjkivali, ali će tu biti novoosnovani „Institut za proučavanje totalitarnih režima“. Komunistička partija tome se protivila, ali odlazeći premijer Mirek Topolanek ponosan je što su stavovi njegove konzervativne stranke ODS odneli prevagu: „Ako bih morao da izdvojim pet uspeha moje vlade, onda bi jedan svakako bilo osnivanje ’Instituta za proučavanje totalitarnih režima’.“

Politički zatvorenici i dalje krive komuniste za sve

Topolanek će tokom izborne kampanje zahtevati od socijaldemokrata da se distanciraju od komunista i raskinu sa njima koaliciju. Odlazeći premijer traži podršku Udruženja političkih zatvorenika i boraca protiv komunističkog režima kao što je to na primer „Braća Mašin“. Tom udruženju pripada i Milan Paumer. On je ubeđen da komunisti i dalje koče Češku u suočavanju sa prošlošću. „Sigurno je da oni imaju veliki uticaj na sve.“ Komunistička partija je treća po snazi parlamentarna stranka u Češkoj.

Kontroverze oko komunista

Ipak, u Evropskoj levici češki komunisti nemaju status posmatrača jer se nisu distancirali od staljinizma. Evropski poslanik i bivši predsednik komiteta Komunističke partije Češke za teorijsko-analitička pitanja Miloslav Ransdorf kaže da je reč u pitanju greška: „Mi se jesmo oštro distancirali od političke prakse u prošlosti, ali sigurno je da naši ciljevi, posebno sada u vreme ekonomske krize, ostaju isti.“ Ransdorf sa velikom skepsom gleda na rad „Instituta za proučavanje totalitarnih režima“ i kaže: „Ti, pod znakom navoda, istoričari državne bezbednosti, ne daju nikakav realan doprinos analizi prošlosti.“

Proučen samo deo prošlosti?

Češka je bila pionir u donošenju zakona o otvaranju dosijea službi bezbednosti. Pristup dokumentima omogućen je svima. Čak i obični građani mogu da se informišu o drugim osobama. To je za posledicu imalo pravu poplavu tužbi. Sa druge strane, napravljen je mali pomak u proučavanju otpora režimu, ukazuje istoričar Prokop Tomek. „Mi smo i dalje na početku. Raspolažemo mnogim podacima i činjenicama vezanim za otpor, ali ne znamo sve. Mislim da smo proučili samo jednu trećinu toga.“ - Do 1960. godine u Čehoslovačkoj je ubijeno skoro 250 ljudi. Još hiljade ljudi su umrle. Njihovi pomagači i članovi porodica bili su hapšeni, ostajali su bez posla i kuće ili su čak ubijani.

Autori: Gervald Herter/Ivan Đerković

Odgovorni urednik: Saša Bojić