Vulkan koji se neće skoro smiriti

Pažnja naučnika širom sveta usmerena je na vulkan Lusi od maja 2006. kada je proradio. Neki sumnjaju da je to uopšte prirodni blatni vulkan. Ričard Dejvis, profesor na Univerzitetu Duram u Velikoj Britaniji, ubeđen je da je erupciju izazvala obližnja bušotina koja je postala glavni ventil za oslobađanje mulja.

Vlada Indonezije izdala je saopštenje da je erupciju izazvao zemljotres nekoliko dana pre toga čiji je epicentar bio 280 kilometara od vulkana. Prema mišljenju Dejvisa, ipak, bušotina je izmenila pritisak u zemlji 123 puta više nego što je to mogao da učini zemljotres. Otuda je i proradio vulkan koji, čini se, neće uskoro da se smiri.

„Merili smo pritisak u kamenim slojevima ispod zemlje iz kojih se pokreće mulj u vulkanu. Izmerili smo količinu mulja koji je izbačen prvo posle godinu dana, a potom posle tri godine. Računica je sledeća: vulkan će biti aktivan narednih 26 godina“, kaže profesor Dejvis.

Dejvis naglašava da se do te procene došlo na osnovu vremena koje je potrebno da se normalizuje pritisak u zemlji. Sigurno je da će gasovi izbijati narednih nekoliko decenija.

Kako preusmeriti mulj u reku?

Jezero sa blatom, koje se stvorilo oko vulkana, duboko je 15 metara. Oko 13.000 porodica ostalo je bez domova. Potopljene su i farme i škole na području od sedam kvadratnih kilometara. Iako je najgore prošlo, predstoje novi izazovi:

„Mnoga druga naseljena područja oko vulkana nisu stradala. Ipak, moguće je da su u opasnosti jer zbog pritiska može da se, bez ikakvog upozorenja ili znaka, otvori još nekoliko ventila iz kojih će pokuljati blato tamo gde su kuće i fabrike“, upozorava profesor Dejvis.

Pored glavnog grotla, koje je široko 50 metara, postoji još 170 manjih rupa oko vulkana. One su opasne i zbog otrovnih gasova koje ispuštaju.

Jedna od ideja je da se mulj preusmeri u reku Porong. Međutim, postoji opasnost da se i sama reka zaustavi i izlije zbog blata. Prema mišljenju profesora Dejvisa moguće je sleganje tla. To bi promenilo konfiguraciju terena i verovatno slilo tokove obližnjih reka ka vulkanu oko kojeg bi se formiralo veliko jezero sa slanom vodom.

Za saniranje posledica potrošeno 770 miliona dolara

Džefri Ričards, iz australijske humanitarne organizacije „Humanitus“, kaže da je do sada na saniranje posledica erupcije potrošeno 770 miliona dolara. Eksperti bi letos trebalo da održe novi sastanak da vide šta dalje. „Oformili smo naučnu grupu koja istražuje slojeve ispod tla kako bi bolje razumela šta se tamo dešava. Tek kada vidimo rezultate tog istraživanja, moći ćemo da napravimo dugoročni razvojni program za to područje kako bi se vlada pripremila, a ljudi osećali sigurno. Moguće je da će mnogi morati u široj okolini vulkana da napuste kuće“, kaže Ričards.

Mnogo stanovnici još uvek nisu dobili ni centa kao odštetu za porušene domove. Voda je zagađena, a brane su razrušene zbog nestabilnog terena. Regionalni parlament je osnovao još jednu specijalnu jedinicu za pomoć u ugroženom području.

Autori: Angatira Golmer / Vladimir Petković

Odgovorni urednik: Ivan Đerković