Yugo forever

Kragujevačka Zastava je od početka proizvodnje vozila - 1953. godine, do danas proizvela preko četiri miliona automobila. Generacije Jugoslovena odrastale su uz ''fiću'', ''keca'' i ''juga''. I dan danas mnogi ponosni vlasnici ovih, neki nazivaju i ''poslednjih socijalističkih automobila'', reći će vam da se, kao ni prva ljubav, ni prvi automobil ne zaboravlja.

''Ja sam emotivno vezan za ''keca''(Zastava 101).Od kad znam za sebe vozio sam prvo ''fiću'' pa ''keca''...Bio sam patriota i nisam hteo da kupujem druga, strana, kola.''

Pored ovih emotivno-patriotskih razloga, Zastavina proizvodna linija imala je i socijalno-ekonomsku funkciju. Bilo je bitno napraviti jeftin, narodni auto. Tako su kritike na račun kvaliteta ovih automobila često nailazile na odgovor - koliko para toliko muzike...

''Za naš standard i naše plate od 300 evra nema boljeg auta od domaće Zastave. Jeftino je održavanje, delovi. Želje su jedno, ali 300 evra je 300 evra.''

Jeftin, fleksibilan i najgori u SAD

Pored toga što je jeftin, krajnje je i fleksibilan, kaže konkretno o ''jugu'' Dejan Veselinović, osnivač ''Yugo Fan Club-a''. Podložan je dakle mnogim izmenama i veliki broj delova kako Fijatovih vozila, tako i drugih proizvođača, mogu se ugraditi u njega. Pitanje je samo mašte i naravno novca.

''Najneobičniji primer za koji sam čuo jeste taj da je jedan Amerikanac presekao ''juga'' uzdužno, ubacio dodatni lim, napred mu je stavio Nisanov motor, pozadi Kadilakov motor V8, i tako dobio raketu, a ne automobil.''

I tako se ''jugo'' vinuo u visine, postavši čak i holivudska zvezda, mada su mu uloge u filmovima uglavnom bile da se kvari ili raspada. ''New York Times'' ga je 1985. proglasio za najgori automobil u SAD. Iako mu i domaći vozači nalaze mane u udobnosti, neki kažu u prevaziđenom izgledu, kočionom sistemu ili sistemu hlađenja, za Amerikance on je jednostavno bio premali, mišljenja je Veselinović.

''Da su Amerikanci tada imali neku drugi manji auto od ''juga'' oni bi se više šalili sa njim. Ovako prema njihovim merilima to nije bio ni motor, za njih on samo što nije išao na pedale.''

Sudeći prema ovome, među članovima Yugo Fan Club-a možda nećete naći Amerikance, ali tu su Englezi, Poljaci, voze ga i Grci, i te kako je zastupljen u Hrvatskoj i BiH.

Postoje i neke najave da bi ta, sad već bivša, proizvodna tehnologija Zastave mogla biti nastavljena u Kongu ili Alžiru, tako da ''jugo'' možda još ne vozi svoj počasni krug. Ili, kako bi jugo entuzijasti rekli - YUGO FOREVER...