Zaštita klime košta 45 000 000 000 000 dolara

To je zaključak izveštaja Međunarodne agencije za energiju koji je upućen grupi G8 uoči njenog samita u japanskom gradu Tojako. Istovremeno, Bundestag u petak je usvojio nove zakone u oblasti energije s ciljem da se proizvodnja ekološke energije poveća.

Potrebno 1.300 nuklearki i hiljade vetrenjača

Za razliku od Nemačke, Međunarodna agencija za energiju ne zalaže se samo za ekološku već i za nuklearnu energiju. Do sredine ovog veka godišnje bi u rad trebalo da se puste 32. nove nuklearke. To znači da bi do polovine veka trebalo da ih bude ukupno 1.300. Trenutno u svetu rade 439 nuklearne elektrane. Ipak, polovina eleketrične energije mora da potiče iz obnovljivih izvora - od sunca ili od vetra. Zato bi godišnje moralo da se izgradi 17.500 vetrenjača.

Samo ukoliko se totalno rekonstruiše globalni sistem snabdevanja energijom postoji šansa da se klimatske promene zaustavi. Svetski savet za klimu upozorava da emisija štetnih gasova do 2050. godine mora da se prepolovi. Direktor Međunarodne agencije za energiju Nobuo Tanaka, predstavljajući izveštaj u Tokiju, izjavio je da, uprkos tome što se problem promene klime uočava širom sveta, emisija štetnih gasova poslednjih godina sve više raste.

Nemačka pod pritiskom

Par nedelja pre susreta G8 - grupe 7 najrazvijenijih zemalja i Rusije, Nemačka se ponovo našla pod pritiskom. Od kako je Italija najavila povratak atomskoj energiji, nemačko „Ne" nukleranoj energiji ostalo je usamljeno. Domaćini G8 – Japanci, žele da potrebu za korišćenjem atomske energije unesu u zaključke Samita. Nemački ministar za ekologiju Zigmar Gabrijel to međutim odbija. „I bezbednosno i politički to je scenario strave i užasa", izjavio je Gabrijel.

Bundestag je u petak doneo paket zakona čiji je cilj borba protiv klimatskih promena. Narednih godina, trebalo bi da se osnaži sektor obnovljivih energija. Finansijski će biti podržani projekti kao što su recimo vetrenjače u moru. U Nemačkoj bi do 2020. godine jedna trećina struje trebalo da stiže iz ekoloških izvora, što je duplo više o odnosu na sadašnjih 14 procenata. Finansijska podrška ekološkim projektima koja sada iznosi 4,3 milijarde evra trebalo bi da do 2015. poraste na 7,1 milijardu. Paket nemačkih ekoloških zakona, do 2020. godine trebalo bi smanji emisiju štetnih gasova za 40 odsto.