Zaštita klime: trese se gora, a rodiće se…

„Čini se da ove godine neće biti velikog prodora, ali idemo korak po korak. Od Kankuna očekujemo donošenje konkretnih mera koje bi vodile ka međunarodnom sporazumu“, izjavio je nemački ministar za zaštitu životne sredine Norbert Retgen.

To su koraci koje ne očekuje samo nemački ministar već i predstavnica svetske organizacije Kristijana Figueres, generalna sekretarka agencije Ujedinjenih nacija (UN) zadužene za konvenciju o klimatskim promenama (UNFCCC) očekuje. Pre svega kada je reč o finansiranju projekata i dogovoru o zaštiti šuma kroz smanjenje emisije štetnih gasova. Te dve stvari trebalo bi da budu dogovorene na konferenciji u Kankunu. Kristijana Figueres kaže: „Predstavnici vlade moraju da se dogovore o merama prilagođavanja, transferu tehnologija i zaštiti šuma. Isto tako, trebalo bi da bude postignut dogovor o osnivanju posebnog fonda koji bi omogućio dugoročno finansiranje. Neću pogrešiti ako kažem da pred donošenjem tih odluka i dalje stoje velike političke prepreke.“

Mišljenja podeljena

Između nauke i politike i dalje postoje veilke razlike, a ne smanjuje se ni jaz između bogatih i siromašnih zemalja. Ipak, svi se slažu oko dve stvari: prvo – klimatske promene su realnost i pogađaju sve zemlje sveta, i drugo – vreme za postizanje dogovora je ograničeno.

Predstavnica svetske organizacije napominje da su neke zemlje u zaštiti klime odmakle čak i dalje od onoga što se predviđa kao dogovor za Kankun. Reč je pre svega o Kini koja je u svom petogodišnjem planu predvidela brz razvoj obnovljivih izvora energije kao i smanjenje emisije štetnih gasova. Pa čak i male zemlje, kao npr. Maldivi ili Kostarika, planiraju da postanu „CO2-neutralne“. Time se dokazuje da su paralelan razvoj privrede i zaštita klime mogući.

I u Nemačkoj sve više ljudi smatra da upravo postavljanje ambicioznih ciljeva kada je reč o zaštiti klime, može da stimuliše ekonomiju i istovremeno ojača ulogu Nemačke u svetu.

u nastavku: U igri je mnogo novca

U sporazumu iz Kopenhagena reč je o mnogo novca – konkretno, o 30 milijardi dolara u periodu od 2010. do 2012. godine i o sto milijardi dolara godišnje od 2020. godine. Novac je predviđen za dugoročne mere prilagođavanja promeni klime. Industrijski razvijene zemlje insistiraju na tome da se novac odobrava preko Svetske banke ili Međunarodnog monetarnog fonda. Međutim, obe institucije su veoma sporne u zemljama u razvoju zbog politike koju vode, kaže Muhamad Samshudoha, predstavnik Bangladeša u pregovorima o klimi:

„Svetska banka i MMF su birokratske organizacije. Onaj ko želi novac od njih mora da ispuni mnogobrojne preduslove i prihvati njihove uslove poslovanja. Članice Grupe 8 su, na primer, Investicioni fond za klimu poverile Svetskoj banci. Iz tog fonda zemlje u razvoju mogu da dobiju kredite ukoliko su predhodno primenile strategije Svetske banke za borbu protiv siromaštva. Međutim, te strategije su neoliberalni programi koji se zasnivaju na privatizaciji, insistira se na privatizaciji javnih usluga i liberalizaciji tržišta. Samo ko ispuni te uslove dobija novac“.

Obezbeđeno 110 miliona dolara

Industrijski razvijene zemlje imaju i druge mogućnosti da posredstvom Svetske banke i MMF zaštite svoje interese, dodaje Samshudoha. Ukoliko na pregovorima u Meksiku bude prejak otpor najveći deo obećanog novca može biti usmeren bilateralnim kanalima. Bangladeš je test-zemlja. Velika Britanija, Švedska, Danska i EU uplatiće 110 miliona dolara u poseban fond. Samshudoha kaže:

„Ukoliko budemo saglasni sa Svetskom bankom industrijske zemlje uzeće nas za primer i reći će – Bangladeš prihvata Svetsku banku za svoj fond za klimu, dakle i vi možete tako da postupite. To će oslabiti pozicije najsiromašnijih zemalja u pregovorima o klimi“.

Mnogi „ne žele“ Svetsku banku

Kritičari, inače, tvrde da su mnogi projekti koje finansira Svetska banka nesocijalni, loši po životnu sredinu i nedemokratski. Često je reč o velikim industrijskim projektima koji donose profit kompanijama iz razvijenog sveta, kaže Samshudoha i kaže:

„Zemlje u razvoju i Kina ne žele Svetsku banku, one žele nov, nezavistan sistem finansiranja pod okriljem Konferencije UN o klimi, sistem koji ne bi bio pod kontrolom bogatih“.

To će, inače, biti i jedna od spornih tema na konferenciji u Kankunu.

Autori: H. Jepesen, G. Klas, I. Đerković, N. Briski

Odg. urednik: J. Leon