Zaštita ličnih podataka i dalje goruća tema

Nakon odluke Evropskog suda pravde, aktivisti za zaštitu podataka građana mogli su da otvore šampanjac. Sudije u Luksemburgu vrlo jasno su se izrazile o čuvanju telekomunikacionih podataka, bez jasnog povoda: to je isuviše ozbiljno kršenje osnovnih prava građana. Takva odluka suprotna je direktivi iz 2006. godine, kojom su se države članice Evropske unije obavezale, da najmanje šest meseci čuvaju podatke o tome ko je sa kim i koliko dugo telefonirao i koliko je elektronskih pisama razmenio. Tom direktivom zakonodavci EU „prešli su granicu“, obrazložile su sudije.

U Nemačkoj se već godinama vode velike diskusije u vezi sa čuvanjem podataka. Kritičari upozoravaju da preti totalni nadzor građana. Zagovornici ideje o čuvanju podataka, sa druge strane, smatraju da je u vremenu rastućeg kriminaliteta na internetu takva praksa neizbežna.

Stručnjak za informacione tehnologije Feliks Frajling sa Univerziteta Erlangen-Nirnberg smatra da će debate posle presude u Luksemburgu dobiti novi zamah: „To već sada može da se vidi na internetu. Diskusije postaju intenzivnije. To je i važno, javnost mora da se pozabavi tom temom“, kaže Frajling za Dojče vele.

Jedna presuda – više tumačenja

Luksemburška presuda mogla bi da intenzivira i debatu unutar nemačke vladajuće koalicije. Naime, Nemačka je trenutno jedina zemlja EU koja nema zakon koji reguliše period čuvanja telekomunikacionih podataka. Savezni ustavni sud 2010. godine izjasnio se protiv zakonske odredbe koja predviđa čuvanje podataka za period od šest meseci. Unija CDU/CSU već godinama zahteva nova pravila, a socijaldemokrate su koalicionim ugovorom obavezale da se što pre uključe u donošenje odgovarajućeg zakona.

Sa druge strane, koalicionim partnerima, socijaldemokratama, se ne žuri, jer u njihovim redovima ima mnogo protivnika prakse čuvanja podataka. Savezni ministar pravde Hajko Mas tražio je da se sačeka odluka Evropskog suda pravde. „Sada nema potrebe za brzu izradu nacrta“, rekao je Mas novinarima u Berlinu. Međutim, ministar unutrašnjih poslova, demohrišćanin Tomas de Mezjer, smatra da bi novu regulativu trebalo usvojiti što hitnije.

Novi slučaj za Savezni ustavni sud?

Spor unutar vladajuće koalicije je dakle neizbežan. Ali, da li je moguće doneti zakon koji će biti u skladu sa strogim zahtevima Saveznog ustavnog suda? Georg Johum, stručnjak za evropsko pravo sa univerziteta u Fridrihshafenu misli da je to moguće: „Praksa čuvanja podataka spojiva je sa osnovnim pravima ukoliko je – kao što zahteva i Evropski sud pravde – ograničena na neophodni minimum“, izjavio je Johum za Dojče vele.

Uostalom, potrebno je razjasniti i druga, mnogo važnija pitanja, smatra Georg Johum: naime, ko se i zašto kontroliše i ko ima pristup podacima. Dakle, može li svako u Službi za borbu protiv kriminala slobodno da ima uvid u to koji su sve podaci sačuvani ili to moraju da odluče sudije? Na koji način mogu da proverim šta je sa mojim podacima i mogu li u slučaju zloupotreba da tražim odštetu? To su sve pitanja koja zakonodavci moraju da uzmu u obzir.“

Sve podatke izbrisati?

Obe opozicione stranke, Zeleni i Levica, apsolutno se protive čuvanju podataka: „Zapravo bi sve države Evropske unije morale da ponište odluke o čuvanju podataka građana i sačuvane podatke unište“, kaže Ula Jelpke portparolka Levice za unutrašnjopolitička pitanja. U slučaju da se u Nemačkoj izglasa novi zakon, Jelpke najavljuje otpor: „Ukoliko ovde ponovo budu narušena elementarna građanska prava, onda ćemo se protiv toga boriti pred sudom“. Konstantin fon Noc, portparol Zelenih nedavno je u Bundestagu izjavio: „Vladajućoj koaliciji bi posle NSA-afere poželeo srećan put u Karlsruhe, pred Savezni ustavni sud.“

I pored kontroverzne debate koja se u Nemačkoj očekuje, informatički stručnjak Feliks Frajling smatra da će novi zakon pre ili kasnije biti usvojen: „U zavisnosti od toga kako će on izgledati, u javnosti će biti pozitivnih ili negativnih kritika. Ali Evropski sud pravde je svojom presudom postavio jasna pravila – u tom smislu to je veliki dan po pitanju zaštite podataka.“

Još uvek nije jasno da li će na nivou Evropske unije postajati jedinstvena regulativa. Evropska komisija pažljivo će razmotriti presudu i njene posledice“, najavila je komesarka za unutrašnje poslove Cecilija Malmstrem u Briselu. Na taj način, sve opcije ostaju otvorene.

Autori: Žanet Zajfert / Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković