Zaštita podataka i terorizam

Zaštita podataka je komplikovan problem i u evropskoj politici. I ako sporazum sa SAD o razmeni podataka nacionalne vlade ne prihvate po kratkom postupku, pre nego što Evropski parlament uspe da se umeša, onda slede sporovi ne samo o konkretnom sadržaju, nego i o principima:

„To stvara utisak da se nešto krije od nas. Postupak koji se sada predlaže neprihvatljiv je za Evropski parlament“, kaže konzervativni poslanik Manfred Veber.

Na mala vrata

Prema njegovom mišljenju kritiku pre svega zaslužuje to što je planirano da sporazum sa SAD prihvate ministri unutrašnjih poslova i pravosuđa na sednici 30 novembra – dan uoči stupanja na snagu Lisabonskog sporazuma prema kome bi i Evropski parlament imao pravo saodlučivanja. Bez obzira na stranačku opredeljenost, evropski poslanici su ljuti zbog toga. Tako liberal Aleksander Alvaro kaže:

„To više nije ni provokacija, to je udarac ispod pojasa. Pre svega ako se pogleda sadržaj sporazuma – građani Evropske unije imaju razloga da se pitaju neće li podaci o njihovim platama, stanarini i sličnom završiti negde u Rusiji, Kini ili SAD“, kaže Alvaro.

Principjelno je moguće da SAD trećim zemljama stave na raspolaganje podatke o evropskim građanima. Međutim, kod takozvanog SWIFT sporazuma najvažnije jeste to što će američke vlasti dobiti legalan uvid u podatke SWIFTa koji svakodnevno obavlja 15 miliona bankarskih transakcija.

Sumnjiva korist

Evropska poslanica socijaldemokrata Birgit Zipel ne vidi zašto bi svi ti podaci završavali u SAD i kaže:

„Stalno se tvrdi da je to važno za brobu protiv terorizma. Međutim, danas nema nijednog dokaza da bi ta poplava podataka na bilo koji način predstavljala efikasan doprinos borbi protiv terorizma“, kaže Zipelova.

Poslanik Veber dodaje da mora postojati ravnoteža između zaštite podataka i potrage za teroristima i to u skladu sa evropskim standardima:

„U slučaju SWIFTa u pitanju su osetljivi podaci, lični podaci koje svako smatra poverljivim. Zato to pogađa direktno svakog građanina. Mi, evropski poslanici, želimo da za evropske podatke važe i evropski standardi o njihovoj zaštiti“, kaže Manfred Veber.

Međutim, većina vlada smatra da su koristi od saradnje sa SAD veće od eventualne štete. Velika Britanija, Španija i Švedska, kao predsedavajuća, su za sporazum, Francuska, Finska i Nemačka više ne prete vetom.

Međutim, ako prelazni sporazum sada i stupi na snagu, posle godinu dana mora biti zaključen stalni. I tada su neizbežni teški pregovori Evropskog parlamenta i Evropskog saveta.

Autor: Suzane Hen/Nenad Briski

Odg. urednica: Željka Bašić-Savić