Zašto Švajcarcima smetaju minareti?
30. novembar 2009.
Zagovornici zabrane minareta, koji su kampanju počeli u leto prošle godine, obraćali su se građanima koji su postajali sve nesigurniji tokom dve decenije od kraja hladnog rata i čija je samosvest pod sve većim znakom pitanja. Nestanak komunizma kao neprijatelja zvanično neutralna, u stvari oduvek ka NATO okrenuta Švajcarska, još manje je prebolela od članica zapadnog vojnog saveza.
Naviknuti na blagostanje
Jasan dokaz dezorijentisanosti i nesigurnosti zemlje jeste i neodlučnost političke klase u pogledu integracije u Evropsku uniju. Ispravke neodrživih istorijskih laži i problematične, pa i kriminalne prakse nakon 1989. godine, uglavnom pod spoljnim pritiskom, samo su pojačale nelagodnost. Primera radi pomenimo pljačku jevrejskog novca prebačenog u vreme nacizma iz Nemačke od strane velikih švajcarskih banaka ili nedavno ublažavanje tajnosti uloga kada je reč o onima koji beže od plaćanja poreza u zemlji u kojoj žive.
Tu je i kolaps aviokompanije „Sviser“ i drugih simbola nacionalnog ponosa zbog gramzivosti ohole menadžerske klase. Svetska ekonomska kriza ostavila je traga u alpskoj republici decenijama naviknutoj na blagostanje i sigurnost - narudžbina je sve manje, nezaposlenih sve više.
Porast netrpeljivosti?
Medijski perfektna kampanja za zabranu minareta tako je uzdrmanim Švajcarcima pružila novu sliku neprijatelja. Ohrabreni jučerašnjim uspehom, inicijatori bi sada mogli zatražiti i zabranu džamija i islamskih kulturnih centara. Ima razloga da se strahuje da će biti napada na te institucije.
Uostalom, poslednjih nedelja u Ženevi, gde živi nekoliko desetina hiljada muslimana iz pedesetak zemalja, dva puta je demolirana najveća džamija u zemlji. Posle tog žalosnog švajcarskog primera, netrpeljivost prema islamu i muslimanima mogla bi porasti i drugde u Evropi.
Komentar: Andreas Cumah
Odgovorni urednik: Ivan Đerković