Zašto je besan šef Dojče banke?

Poslanici u Nemačkom parlamentu, koji su se specijalizirali za pitanja finansijske politike, sigurno imaju osećaj da stalno kaskaju za krizom. U međuvremenu se, međutim, čini da je kopno ipak na vidiku, veruje portparol poslaničkog kluba vladajućih demohrišćana (CDU/CSU) Klaus-Peter Flosbah. „Mi ćemo u ovom izbornom periodu postaviti na noge nekih 30 zakonskih paketa, kako bismo stabilizovali finansijska tržišta u Nemačkoj i Evropi“, kaže Flosbah.

Parlament ove i sledeće nedelje raspravlja o sanaciji i, po potrebi, likvidaciji kreditnih instituta. Pri tom su pogledi upereni pre svega na takozvane sistemski relevantne banke.

Sistemski relevantan = loš?

Jedini nemački finansijski institut među 28 svetskih banaka koje je Veće za finansijsku stabilnost proglasilo sistemski relevantnim, jeste Dojče banka. Za jednog od predsednika Upravnog odbora te banke Jirgena Fičena, to je počasna titula. „Ponosan sam na to što je Dojče banka sistemski relevantna banka. Ideja da Dojče banka više to ne bude bila bi poražavajuća, ne samo za Dojče banku i njene deoničare, već i za ostatak zemlje“, tvrdi Fičen.

On kaže da sistemski relevantno ne treba izjednačavati sa izrazom „loš“ ili „suviše važan da bi smeo da propadne“, niti to znači da se tako može ucenjivati država. „Ništa ne bi bilo gluplje nego doći do takvog zaključka“, kaže Fičen.

Borbeno umesto skromno

Jirgen Fičen je sve to izjavio tokom jedne rasprava koja se vodila o regulaciji banaka, a na koju ga je pozvao poslanički klub demohrišćana. Ako su parlamentarci očekivali da će taj bankarski menadžer zbog finansijske krize i ekscesa u bankarskom svetu da nastupi skromno – onda su se prevarili.

Otkako je nemačka vlada pokazala da će, ako bude bilo potrebno, s regulacijom banaka krenuti i sama, bez podrške drugih država, kako bi na evropskom i globalnom nivou izvršila pritisak, Jirgen Fičen postavio se borbeno.

Zahtevi da banke imaju više sopstvenog kapitala kao i da se razvije sistem likvidacije banaka, kaže Fičen, sasvim su u redu. Ali, dodaje, time će biti postignuta dovoljna stabilnost pa nije potrebno razmatrati i druge mere, pre svega ne onu o podeljenom bankarskom sistemu, pri čemu bi se pravno i organizacijski razdvojilo investiciono poslovanje banke od poslovanja sa građanima. „Zbog čega rešavati problem koji uopšte ne postoji“, pita Fičen.

„Zapadna demokratija u opasnosti“

Za Fičena je „Crvena krpa pred nosom“ i ideja Evropske komisije o ograničavanju visine bonusa za bankarske menadžere. „Moramo da se nosimo sa konkurencijom u Pekingu, u Moskvi, a ona ne mora da poštuje takva pravila. Smatramo da je to ozbiljan nedostatak, koji može trajno da umanji našu konkurentnost“, tvrdi Fičen.

Zato bi bilo dobro da se nemački ministar finansija zauzme za to da se regulacija visine menadžerskih bonusa ograniči samo na Evropu, smatra Fičen. Na tu primedbu, ministar finansija Volfgang Šojble, koji je takođe učestvovao u raspravi, reagovao je nervozno. „Sledeću krizu ovakvih razmjera naš tržišno-ekonomski poredak neće preživeti, a ni naša zapadna demokratija“, suvo je odgovorio Šojble. „Onaj ko je toga svestan, mora ovu raspravu da shvati malo ozbiljnije nego pitanje da li je teško naći radnike koji odlaze da rade u zemlje sa rastućom ekonomijom“, dodao je nemački ministar finansija. On kaže da ima poverenja u kreativnost globalnih preduzeća da ona, ni uz ovakvu regulaciju, neće propasti. A to je i bila primedba koja je Fičena još više razbesnela.

„Samo gledajte šta će se dogoditi“

Fičen je rekao da, ukoliko njegova banka više ne bude konkurentna na svetskom nivou, onda neće biti ni kredita za nemačku privedu. „Naravno da klijenti moraju da plate račune. Želite li da imate bankarski sektor koji ne zarađuje novac? Šta bi banke trebalo da učine kad bi im sad stizali dodatni troškovi? Da prijave gubitak? Samo gledaje šta će se dogoditi“, branio je svoje stavove šef Dojče banke.

Pozicije političara i ljudi iz sveta finansije se očigledno razlikuju. Sigurno je da mora paziti na konkurentnost nemačke, finansijske industrije. Ali sistem neće moći da bude sačuvan, ako svi misliti da se može nastaviti sa praksom kakva je vladala do sada.

Autorke: Sabine Kinkarc / Snježana Kobešćak
Odgovorni urednik: Ivan Đerković