Zašto je Crni Petar baš tako crn?

Holanđani shvataju svoju tradiciju veoma ozbiljno, a sada se plaše da je njihov voljeni Crni Petar (Zwarte Piet) u opasnosti. Sa licem obojenim u crno, u šarenim vrećastim pantalonicama i sa kovrdžavom perikom, tradicionalna desna ruka Svetog Nikole je istovremeno i centar rasprave o rasizmu još od devedesetih. Sada je ova priča podignuta na novi nivo. Komisija Ujedinjenih nacija za ljudska prava se bavila ovom temom, a Verena Šepard, predsedavajuća radnom grupom, nije štedela reči kada je iznosila njihove nalaze. Ova komesarka, koja potiče sa Jamajke, rekla je da je običaj poput ovog „rasistički“ i da predstavlja „povratak u ropstvo“. Dodala je i da ga treba ukinuti.

Virtuelna rasprava

Ove reči su naišle na podršku mnogih građana Holandije, koji su ranije ulagali žalbe na račun pomoćnika Svetog Nikole. Amsterdamski umetnik Kvinsi Gario se solidarisao sa ovim mišljenjem, toliko da je pre dve godine uhapšen na paradi u čast Svetog Nikole. On je podneo tužbu Evropskom sudu za ljudska prava protiv „kolonijalne zaostavštine“. Ali i te kako ima i drugačijih mišljenja – radi se samo o lepoj tradiciji, nikako o rasizmu. Jedna Fejsbuk stranica podrške za Crnog Petra okupila je za kratko vreme dva miliona ljudi. „Dalje ruke od našeg Pita“, zahteva jedan od zastupnika. Ovaj holandski običaj, kako je jedan od njegovih ljubitelja to napisao, je „jedinstven, nevin i prijateljski nastrojen“.

Protivnici Crnog Petra su takođe ušli u virtuelnu raspravu. Istoričar Relof Jan Minebo je napravio grupu na Fejsbuku po imenu „Crni Pit je rasizam“ i nakon toga dobio pretnje smrću. „Ne uzimamo ih za ozbiljno“, rekao je on za DW. „Lako je napisati pretnju smrću sa svog računara.“ Ono što njega muči je veliki broj Holanđana koji ne smatraju sebe rasistima, ali koji koriste rasistički rečnik, na primer, na internetu. Za ovog istoričara, pravi problem je u tome što figure Svetog Nikole i Crnog Petra ojačavaju zastarela shvatanja i predstave. „Imate jednog belca na konju, kojeg služi puno crnaca. Oni su i dalje veseli momci, i dalje pevaju i plešu, i dalje se ponašaju blesavo. A to je stereotip.“

Posvetliti lice?

Slične rasprave se odvijaju i u Nemačkoj, u kojoj se od nedavno pregleda primena ovakvih stereotipa, naročito u knjigama za decu. U knjizi Astrid Lingren „Pipi Duga Čarapa“ izdavač je „Kralja Crnca“ prekrstio u „Kralja Južnog mora“. U knjizi Otfrid Projsler „Mala veštica“, reč „Negerlein“ (mali crnci) je izbačena početkom 2013. godine, dok je 1957. godine, kada je knjiga objavljena, ova reč bila društveno prihvatljiva. Kritičari ovog pristupa tvrde da će na ovaj način kulturno nasleđe biti falsifikovano.

Menjanje tradicije treba da bude urađeno na postepen način, kako tvrdi istoričar Albert van der Zejden iz Holandskog centra za narodnu kulturu i nematerijalno nasleđe. „Ako organizacija kao što su Ujedinjene nacije želi da diktira kako ćemo mi da slavimo Svetog Nikolu, onda će naići samo na otpor“, kaže Van der Zejden za DW. Umesto toga, ovaj istoričar zastupa postepenu promenu, predlažući da se Crni Petar polako i oprezno menja tokom narednih godina. „Svakako nam treba rešenje koje je prihvatljivo za sve“, kaže on. Jedna od ideja je da se lice Crnog Pita polako posvetljuje, dok druga ideja predlaže da se kosa kovrdžave perike ispravi. „Na taj način, on će manje ličiti na crnog imigranta, a više na lika iz mašte“, kaže Van der Zejden. Na primer, Petrovo lice bi moglo da se oboji i u neke neobične boje, poput zelene ili plave.

Osnivač grupe „Crni Petar je rasizam“ smatra da je ovaj predlog o posvetljivanju lica čisto zaobilaženje problema, sa ironičnim istorijskim posledicama. „To je način na koji su beli robovlasnici na plantažama u Surinamu stvarali svetlije rase – tako što su upražnjavali seks sa robinjama“, kaže Jan Minebo. „Što je rob imao svetliju boju kože, bio je bliže tome da obavlja poslove u domaćinstvu.“ Posvetljivanje lica Crnog Pita šalje sličnu poruku, tvrdi on. „Ono nagoveštava da je bolje ono što je manje tamno.“

Autorke: Stefani Hepner / Nevena Cukućan
Odg. urednik: Nemanja Rujević