Zašto je Hitler pre 75 godina došao na vlast?

Više od 59 miliona mrtvih, Evropa u prahu i pepelu, mašina za uništavanje u kojoj su milioni ljudskih bića, pre svega Jevreja, na industrijski način ubijani, zbog toga što je to tako zahtevala nacistička ideologija. To je bilans Drugog svetskog rata, koji je podstakao i do krvavog kraja vodio čovek koji se od beskućnika koji je slikao poštanske razglednice razvio u jednog od najvećih diktatora u svetskoj istoriji. Zvao se Adolf Hitler. Na današnji dan, 30. januara 1933, Hitler je imenovan za Rajhskancelara.

1933. Hitler Rajhskancelar

Kada je imenovan na najvišu funkciju, Hitler je bio na čelu tada daleko najjače stranke u Rajhstagu. Zanimljivo je da ni na jednim od četvorih izbora održanih 1932. godine ni za njega ni za njegovu stranku nije glasalo više od 40 odsto Nemaca. U novembru te godine, dobio je samo 33 odsto glasova.

U međuvremenu su se čitave biblioteke napunile knjigama koje se bave pitanjem: kako je moglo da se desi da jedan 43-godišnji nezaposleni zaluđenik bez ikakvog administrativnog iskustva na legalan način bude izabran na najvišu vladajuću funkciju najmnogoljudnije i privredno najjače zemlje centralne Evrope?

Greška konzervativnih elita

Jedno je sigurno: konzervativne elite, koje su Hitleru pre tačno 75 godina pomogle da dođe na vlast, napravile su veliku grešku u proceni situacije. Njihov koncept takozvanog „uokvirivanja“ Hitlera čija su samo tri člana prvobitnog kabineta bili nacisti – propao je. Baš kao i nade 50 odsto Nemaca, koji nikada nisu glasali za njega, da će taj kancelar da se izgubi sa političke scene isto tako brzo kao mnogi njegovi prethodnici čiji su mandati trajali samo po nekoliko nedelja.

Jednom dospevši na vlast, više je nije puštao iz ruku. Za nekoliko meseci uspostavio je diktaturu koja je počivala na teroru. Već u februaru ukinuo je slobodu štampe i okupljanja, u martu je razvlastio parlament, u aprilu i pokrajinske vlade, u maju je raspustio slobodne sindikate, u julu zabrani sve partije osim svoje NSDAP. Osim toga, u aprilu je počeo prvi bojkot jevrejski radnji, zabrane rada jevrejskim lekarima, advokatima, novinarima, nastavnicima i profesorima. Već na proleće 1933. godine formirani su prvi koncentracioni logori.