Zašto je opasna oscilacija cene nafte?

Oni koji su bez skrupula letos špekulisali da će uslediti pad cena i imali nerava da sačekaju do danas, mogli su na uloženi kapital da steknu neverovatnu zaradu od 2000 procenata.

Neosporno, pad cena nafte omogućio je nešto manji dobitak za mnogo veću grupu onih koji se greju na naftu i za vozače automobila. Pošto su cene benzina nedeljama skakale u nedogled, vozači konačno mogu da odahnu, ali radost na pumpama mogla bi da bude kratka.

Srednjoročno gledano, niska cena nafte mogla bi upravo potrošačima da se vrati kao bumerang. Fatih Birol, šef agencije za energiju IEA, objašnjava zašto ga brine cena nafte:

„Svakodnevno saznajemo o odlaganju novih ekonomskih projekata. Kako u eksploataciji nafte tako i kod izgradnje elektrana. To je ozbiljan problem. Ako se svetska privreda ponovo oporavi oko 2010. kao što se očekuje, i tako poveća potreba za energijom, a investicije u energetske projekte se budu odlagale, mogli bi smo da se suočimo sa krizom u snabdevanju energijom koja bi bila veća od one koju očekujemo. Cene bi bile još veće od onih koje smo imali ovog leta.“

Bez dobre cene nema ni investicija

Pri ceni nafte od 50 dolara po barelu, neke investicije se više uopšte ne isplate. Na svetskom kongresu proizvođača nafte jula ove godine u Madridu kada su cene dosegle plafon, Kristof de Margerie, šef francuskog naftnog koncerna Total, objašnjava:

„Na pitanje zašto je tako visoka cena, odgovor glasi: to je zato da bi smo mogli da uključimo eksploataciju novih nalazišta. Svima koji veruju da je moguć povratak na ekstremno niske cene nafte, kažem: nemojte zaboraviti da je u određenim regionima, samo za pokrivanje troškova eksploatacije, neophodno da jedan barel košta najmanje 80 dolara.“

Tako da ne čudi da sa sadašnjom cenom od 50 dolara po barelu moraju biti preispitane neke investicije. Finansijska kriza povećava taj efekat.