Zašto odlaganje pregovora sa Beogradom?

Aktuelno rukovodstvo Kosova olako je davalo obećanja, a kada treba da ih realizuje – shvatilo je svu težinu i moguće posledice. Zna i rezultat koji neće biti kao što je obećano građanima. Zato neće sve to da svali na svoja leđa, pa traži odlaganje početka dijaloga sa Beogradom. Nadaju se da će se u međuvremenu nešto promeniti u njihovu korist i da će tek onda započeti razgovore – tako tumače i komentarišu trenutnu situaciju dobri poznavaoci kosovskih prilika, među njima i Nedžmedin Spahiu, analitičar i profesor politike balkanskih zemalja na Univerzitetu u Prištini.

„To dokazuje nezrelost i nespremnost kosovske političke klase. Ona se do sada ponašala prema uputstvima zapadnih kancelarija: Vašingtona i Brisela. Sada , kada je u poziciji da sama odluči šta treba uraditi, ima takvih nedoumica i tako suprotnih izjava. Tako se oni kriju od odgovornosti“, kaže Spahiu.

Prednost Beograda?

Sa druge strane analitičar Halil Matoši veruje da je institucionalna kriza na Kosovu „namerno izazvana sa ciljem da se što više produži mogućnost započinjanja dijaloga između Prištine i Beograda”. Razlog za to je, smatra Matoši, „što američka strana nije uključena u te razgovore“. „Zato se oni pomeraju za proleće ili leto kako bi i Amarikanci seli za pregovarački sto“ kaže Matoši i posebno naglašava da „Demokratska partija premijera Hašima Tačija, koja trenutno ima sve ključne pozicije u zemlji, neće da preuzme svu odgovornost pregovora na svoja pleća”.

Nedžmedin Spahiu tvrdi da je zvanični Beograd u prednosti nakon prihvatanja izmenjene rezolucije o Kosovu. „Usvajanjem rezolucije od strane Ujedinjenih nacija, gde se Beograd saglasio sa Briselom i Vašingtonom i dobio izuzetnu prednost, Beograd je sada u situaciji da nametne svoju agendu“, smatra Spahiu.

Autor: Refki Alija, Prizren

Odgovorni urednik: Ivan Đerković