Zašto se Nemci tako lako mire sa sudbinom?

„Verujem da smo danas svi pomalo rezignirani. Mislimo, ako budemo glasni, da to svakako ništa neće promeniti. Ima i ljudi koji se plaše gubitka posla, koji još uvek imaju. Ne znam, ali mislim da je to svojevrsna rezignacija”, kaže jedna aktivistikinja Ex-APO organizacije.

„Kriza se još ne oseća. Država radi sve kako bi prikrila stanje pred parlamentarne izbore. Mislim da će ceo slom doći sledeće godine”, tvrdi jedna student ekonomije.

„Mi imamo drugačiju kulturu protesta od Francuza recimo. U Francuskoj se to češće odvija nego u Nemačkoj. Ovde su ljudi mirniji i pridržavaju se propisa. U Francuskoj, još od čuvene revolucije, sve ide brže“, priča jedan 25-godišnji Nemac.

Zaista je čudno to što se u poslednje vreme događa u Nemačkoj. O finansijskoj krizi se u medijima neprestano govori, pa ipak niko ne izlazi na ulice da se buni protiv korumpiranih menadžera, nesposobnih bankara ili političara koji deluju bespomoćno. I dok se u susednoj Francuskoj otimaju bankari i organizuju protesti protiv privrednog sistema, u Nemačkoj vlada nema tišina.

U Nemačkoj je drugačija tradicija izražavanja protesta

Boris Lohajde, portparol "ATTAC"-a iz Kelna, to naziva „mišjom plašljivošću“ Nemaca.

„Francuzi, kada je o uličnim protestima reč, imaju sasvim drugačiji odnos prema politici. Nemac ima jedan „zastupnički“ mentalitet - ja sam član sindikata, neka on nešto uradi. Ja sam član partije, sada ona treba nešto da uradi. Takvo razmišljanje ne pomaže. Ne možete otići, na primer, na roditeljski i reći: sad pusti druge da to urade. Morate sami nešto uraditi.“

Umesto gneva i slogana "Mi smo narod", u Nemačkoj već od carskih vremena vlada duh pokornosti. To ima psihološke, kulturne i političko-istorijske razloge. Još za vreme revolucije 1848. Nemci su kaskali za drugim narodima, i na kraju postigli osrednje rezultate. Osim toga, još uvek ih pritiska iskustvo nacističke diktature. Nemci se uplaše čim vide razjarene mase jer misle da će sve na kraju prerasti u fanatizam.

Nemci favorizuju individualnost

Umesto da pokažu solidarnost i klasnu svest, Nemci favorizuju individualnost prema kojoj je pojedinac sam odgovoran za mizeriju koja ga je snašla. U nemačkom društvu niko ne govori otvoreno o problemima. U susednim državama već se govori o fenomenu „germanski strah“ - tipičnom nemačkom osećaju paralisanosti. Sve je to slomom komunizna postalo još izraženije, naglašava Boris Lohajde.

„U poslednjih dvadeset ili trideset godina Nemcima je usađeno u glavu da ovaj sistem nema alternativu. Kada to ljudima dovoljno dugo govorite, onda oni počinju u to da veruju. Ako imamo osećaj da nećemo ništa promeniti, čak i da nešto uradimo, onda nećemo ništa ni uraditi. To u neku ruku mogu i da razumem.”

Vrhunac krize još nije došao. Međutim, masovnih protesta u Nemačkom ego-društvu neće biti, kažu istraživači trendova. Pri tom se na primeru ujedinjenja Nemačke može videti šta sve mogu da ostvare ulične demonstracije.

autor: G. Funck, Z. Dragićević

odg. urednik: N. Jakovljević