1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Novi video-prilozi
U fokusu
Srbija i regionJevreji u EvropiZapisi sa Ušća

Zašto se toliko čeka sa deklaracijom o pomirenju?

Ivica Petrović, Beograd29. septembar 2008.

Deklaracija o političkom pomirenju Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije predstavlja marketinški potez koji je već obavio svoju funkciju, smatraju analitičari.

https://p.dw.com/p/FQjN
Bitan je marketingFoto: AP

Gromoglasno najavljivana, i naširoko kritikovana, deklaracija o političkom pomirenju DS i SPS kasni već nekoliko meseci. Iako se očekivalo njeno brzo usvajanje, ubrzo nakon izbora entuzijazam inicijatora je splasnuo. Razlog za to je što su politički akteri procenili da je samo najavljivanje pomirenja ispunilo svoj cilj.

Cilj deklaracije je po rečima Marka Blagojevića, programskog direktora CESID-a, bio da se javnosti ponudi nešto što bi smirilo nezadovoljstvo biračkog tela dve partije. Taj cilj je postignut, ali je nakon formiranja vladajuće koalicije postalo jasno da se ta ideja ne može lako sprovesti u praksi, kaže Blagojević za Radio Dojče vele:

"Jer, lako je najaviti nešto ali je neuporedivo teže to izvesti. Ja mislim da tu postoji puno političkih razloga zbog kojih se kasnilo toliko dugo sa usvajanjem jednog takvog dokumenta u dve partije“.

Povratak otpisanih

Dok se čekalo na deklaraciju, politički trenutak se bitno promenio jer su stavovi partija počeli da se približavaju. Većina partija je u međuvremenu zaključila kako je antievropski stav postao deplasiran. Kako su DS i SPS najavili da će političko pomirenje biti ponuđeno i drugim partijama, Marko Blagojević smatra da bi bilo pozitivno ukoliko bi se pored pomirenja postigao i konsenzus o proevropskom opredeljenju Srbije:

"Bilo bi sjajno da se uz prvu narednu rezoluciju o Kosovu u skupštini razmatra i mogućnost usvajanja nekakve rezolucije o evropskom opredeljenju Srbije, ili makar većine predstavnika građana u srpskom parlamentu“.

Uporedo sa očekivanjem zvaničnog potpisivanja deklaracije, mediji upozoravaju i na povratak takozvanih „Miloševićevih ljudi“. Ocenjuje se da su najava deklaracije o pomirenju i ulazak socijalista u vlast omogućili povratak na javne funkcije najbližim miloševićevim kadrovima; u tom kontekstu se pominju Mile Ilić, Gorica Gajević i Goran Perčević. Programski direktor CESID-a kaže da će se mišljenje o njima formirati ne na osnovu toga ko su oni već šta će i kako raditi ubuduće na novim položajima.