Zašto Srbi jedu pasulj iz Kine i Kirgizije?

Milan Petrović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, ne brine i kaže da Srbija najviše uvozi proizvode koje sama ne proizvodi: „Uvozi se voće, hrana, niz proizvoda koji ide u prerađivačku industriju, a koje Srbija ne proizvodi“, kaže Petrović.

I prema rečima Vojislava Stankovića, saradnika u Centru za naučno-istraživački rad Privredne komore Srbije, od uvoza hrane ne treba strahovati. „Uvozi se roba radi dopune asortimana u periodu kada nije sezona, tu se prvenstveno misli na povrtarske kulture. Da jednom zauvek stavimo tačku na priču oko uvoza pasulja. Pasulj u našim uslovima nije rentabilno proizvoditi, ukoliko se nemaju subvencije države“, objašnjava Stanković.

Prvo cena i kvalitet

U Ministarstvu poljoprivrede kažu i da je nemoguće naterati građane Srbije da kupuju domaće proizvode. „Domaći potrošač gleda kvalitet i cenu u prvom redu. Kupovina domaćih proizvoda se može povećati poboljšanjem naših tehnologija, iako mislim da naši proizvod ne zaostaju ni po kvalitetu ni po ambalaži ni po marketingu za proizvodima EU“, kaže državni sekretar Petrović.

Stanković ističe da Srbija ima mnogo veće resurse za razvoj poljoprivrede i tvrdi da bi Srbija u narednih desetak godine od te privredne grane mogla zarađivati i do deset milijardi evra. „Treba raditi na zaštiti geografskog porekla, na sortiranju posebno autohtonih vrsta jer svaki grad ima makar dva proizvoda od kojih može napraviti brend ne samo na srpskom već i na evropskom tržištu“, kaže Stanković.

Teško je biti poljoprivrednik

Stručnjaci ukazuju i da je jedan od problema sa kojim se suočava srpski agrar siromaštvo seoskog stanovništva. Prema istraživanju Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, svaki drugi poljoprivrednik u Srbiji živi ispod linije siromaštva.

Naglašava se i da Srbija ima velike mogućnosti za razvoj organske poljoprivrede koja je poslednjih godina hit u svetu. Proizvodnja organske hrane u Srbiji je i do deset puta manja od evropskog proseka, a pre mesec dana je usvojen Zakon o organskoj proizvodnji koji bi trebalo da obezbedi veću finansijsku podršku državi.

U Srbiji se neki vid organske proizvodnje obavlja na samo 0,3 odsto obradive površine. Proizvodnja zdrave hrane nije jeftina investicija, ali na duži rok može biti veoma isplativa, dok su finalni proizvodi za 10 do 40 odsto skuplji od konvencionalnih. Procenjuje se da je proizvodnja organske hrane potencijalno jedan od najisplativijih poslova u svetu.

Autorka: Vesna Rajković, Beograd

Odg. urednik: Nemanja Rujević