Zašto starost nije uvek mudrost?

Narod kaže: „Starost – mudrost“. Međutim naučnici su na osnovu opsežnih istraživanja, došli do zaključka da stariji ljudi nisu nužno mudriji od mlađih i da u nekim situacijama čak reaguju nerazumnije.

Ursula Štaudinger, profesorka psihologije i specijalista za istraživanja starenja sa privatnog univerziteta Jakobs u Bremenu kaže da stari ljudi nove stvari ne prihvataju tako dobro kao mladi. „Oni nisu otvoreni za nova iskustva, a s godinama postaju i netolerantni. Ta kombinacija nije pokazatelj mudrosti neke osobe“, kaže Štaudingerova, koja se ispitivanjem mudrosti bavi od 1985. godine.

Tek svaki stoti čovek je mudar

Šta je to mudrost? I kako se mudrost može izmeriti? Štaudingerova je zajedno sa kolegama osmislila jednu metodu. Ispitanicima su predočeni problemi drugih ljudi o kojim je trebalo da razmišljaju na glas, a naučnici su vodili beleške. Paralelno, na osnovu literature, izvedeno je pet kriterijuma za mudrost. U njih, na primer, spada spoznanja da je život pun neizvesnosti, ali da je čovek ipak primoran da dela. Ili na primer to da ljudi delaju na osnovu različitih prioriteta i pa se uvek traži odgovor na pitanje kako ih uzeti u obzir.

I posle višegodišnjih istraživanja zaključak je jasan: mudrost je stvarno retka! „Naše studije su pokazale da mudrim možemo nazvati manje od jedan odsto ispitanika,“ istakla je naučnica. To posebno važi za situacije kada se rešavaju lični problemi, jer tada ljudi obično postaju previše emotivni. Lakše je drugom dati mudar savet nego mudro postupati.

Stari ljudi su dobri savetnici

To posebno važi za starije ljude. Još 2007. godine Ursula Štaudinger i njene kolege su konfrotirali grupu osoba starih od 20 do 35 godina i grupu starih od 60 do 75 godina. Zadatak je bio da se procene sopstvene vrline i slabosti. Studija je pokazala da su u toj „disciplini“ stariji ljudi pokazali lošije rezultate od mlađih. „To je zato što je naš zadatak u poslednjoj fazi života da pravimo neku vrstu lične retrospektive. Pri tome je dobro gledati sve iz pozitivnog ugla kako ne bismo bili ogorčeni“, kaže profesorka.

Stariji ljudi su manje kritični prema sebi, dok su mlađe osobe fleksibilnije i lakše analiziraju svoj život. Ipak, stariji imaju više životnog iskustva, što može biti od velike koristi u rešavanju društvenih sukoba. Studija objavljena u aprilskom broju stručnog časopisa „Proceedings of National Academy of Sciences“ pokazala je da su odluke starijih ljudi koji se nađu u takvoj situaciji uravnoteženije, a time i mudrije od mlađih ljudi. Zato istraživači na univerzitetu Mičigen tvrde da bi starije ljude trebalo angažovati kao savetnike u ekonomiji, politici i sudskim procesima.

Bar kada je Nemačka u pitanju, kandidata ima više nego dovoljno. Naime, trenutno ovde živi skoro 17 miliona ljudi starijih od 65 godina, 2050. bi moglo da ih bude 25 miliona! Za sve njih Štaudinger ima i dobru vest: Mudrost se može trenirati! Međutim za to je potrebno mnogo truda. Preduslov je otvorenost prema novim iskustvima. „Ona nije urođena. Morate nadvladati svoj unutrašnji otpor“, kaže Štaudingerova. Konkretno to znači da bi ljudi u godinama trebalo da se prijave na neki kurs i uče nešto novo: recimo slikanje ili ples, da češće čitaju knjigu koja im inače nije bila po ukusu i da odlaze na putovanja u mesta u koja do sada nisu bili.

Autori: Irene Gitel, dpa / Dijana Roščić

Odg. urednik: Nemanja Rujević