Za Božić „srećni do neba i tužni do bola“

General Ancajger piše da se u tri dana u godini u svim porodicama okupljaju svi njeni članovi, sedi se za večerom, na radiju se po ceo dan sluša „Last Christmas“, dok na jelki gore sveće. U pitanju je naravno Božić.

Ali „slavlje ljubavi“ kod nekih ostavlja osećaj tuge, izmorenosti i usamljenosti, pogotovo kada između pečenja i knedli dođe do svađe.

Posle praznika, najkasnije u januaru, mnogi „građani padaju u neku rupu“, kaže Zina Cimerman, psiholog iz Kelna. „Posle napornih božićnih dana počinjemo da osećamo u kakvom se stanju zaista nalazimo. Često smo premoreni.“

Božićni stres i depresija

Nabavljanje poklona, kuvanje večere, čišćenje, zabavljanje dece – za domaćice je Božić često veoma stresan. Ako u celom tom haosu dođe i do porodične svađe, pojava depresije nije nimalo redak slučaj, kaže Cimermanova.

„Problem je i to što nam između Božića i Nove godine često ništa drugo ne odvlači pažnju, većina građana ne radi, tako da imamo puno vremena za razmišljanje.”

Posle božićnih praznika bračni parovi veoma često moraju da idu na bračnu terapiju, a nisu retki ni slučajevi definitivne rastave. „Veoma teško se parovi odlučuju da pozovu našu ambulantu“, kaže Cimerman, naglašavajući da je za takvu odluku potrebno vreme. Generalno gledano Cimerman i njene dve koleginice imaju više pacijenata u zimsko vreme nego leti.

Ipak, božićna kriza u većini slučajeva ne dovodi do definitivnog razvoda. To potvrđuje i Ksaver Bisel, porodični terapeut iz Bona. “Do krize dolazi zbog problema koji su duži period prisutni i ona se ne pojavljuje preko noći. “ Ali, dešava se da se parovi ponadaju da će Božić na njihovu vezu delovati poput čuda, a nisu retki ni oni koji smatraju da je u pitanju poslednja šansa za spasavanje braka. Stručnjaci tvrde da se božićna čuda ne događaju, kao što je to, uostalom, i inače slučaj sa čudima.

Depresija rasterećenja

Taj „psihološki pad“ za vreme Božića je sasvim normalan, smatra psihoterapuet Egon Stefan. Taj fenomen se zove „depresija rasterećenja“ i može se uporediti sa pripremanjem ispita. „Veoma smo usredsređeni na određeni cilj, zatim dolazi uspeh, dakle, položen ispit i potom sledi depresija.“ Ceo proces ima veze sa oslobađanjem hormona u telu.

Veoma smo iritirani činjenicom da bi trebalo dobro da se osećamo a mi se osećamo veoma loše. To nas deprimira. „Ne razumemo sami sebe i počinjemo da razmišljamo o čemu se radi". Osobe koje imaju česte promene raspoloženja najbolja su meta za „depresiju rasterećenja“, objašnjava Egon Stefan. „Božićna izreka „srećan do neba i tužan do bola je veoma istinita.“

pripremila Željka Bašić-Savić

odg. urednik: N. Jakovljević