Za i protiv homeopatije
15. oktobar 2010.
Sporna tema broj jedan je delovanje homeopatskih rastvora. Što je rastvor razređeniji, ili kako homeopate kažu, potenciraniji, trebalo bi jače i da deluje. Volfgang Vale smatra da je to smešno: „Ako neko sredstvo razredim do te mere da više nema nijednog molekula, kako onda dejstvo može biti pojačano? Molekul koga nema, ne može da deluje. Znam da će homeopate sada reći: to nije razređivanje, to je potenciranje. No potenciranje se može primeniti u matematici, ali ne i u fizici.“
Ali homeopata Kurt Kesters ima odgovor: „Mi znamo da deluje. I to je naučno dokazano brojnim istraživanjima. „Sigurno je potrebno još mnogo istraživanja, ali nešto je tu i to nešto deluje. Kako, to je još uvek pitanje.“
Klin se klinom izbija
Sporna tema broj dva: homeopatija deluje po principu: klin se klinom izbija. Ako neko ima glavobolju, leči se sredstvom koje u zdravom organizmu izaziva upravo glavobolju. „Određeni uticaji na organizam mogu da prouzrokuju suprotne efekte. Ako, na primer, nedelju dana uzimate sredstvo za spavanje, na kraju ćete patiti upravo od nesanice. Ako se polijete hladnom vodom na kraju će vam biti toplo“, kaže Kesters.
Otorinolaringolog Volfgang Vale odbacuje ovaj princip: „Zdravima se daju lekovi i nakon toga se posmatra koje simptome oni kod zdravih izazivaju. I nakon toga se kaže: ove simptome možemo lečiti kod bolesnog sa sličnim simptomima. Ako se čekićem udarite po prstu, zašto bi vam koristilo da se još jednom udarite po tom istom prstu?“
Kurt Kesters se brani da i klasična farmakologija koristi ovaj princip, a Volfgang Vale to priznaje: „Hteo bih da spomenem jedan izuzetak koji se primenjuje u naučnoj medicini, a to su serumi. Obični - i oni protiv alergije. Ako, na primer, želim da sprečim da neko dobije vodene boginje, onda mu injiciram malu količinu uzročnika ove bolesti i imunološki sistem ojača. Zanimljivo je da upravo serume homeopate u potpunosti odbacuju.“
Vreme za pacijanta
Sporna tema broj tri: duge seanse kod homeopatskih lekara. Bačeno vreme na trošak zdravstvenog sistema, kažu kritičari. Neophodno i ispravno – kažu pristalice: konačno da i lekar odvoji dovoljno vremena kako bi se posvetio pacijentu: „To je nekako kao krimić. Ja pre razgovora ne znam koje su odlučujuće indicije koje bi me dovele do ispravne terapije i tako moram proći sva područja i na kraju ostaje četiri, pet zaista relevantnih informacija koje se na neki način izdvajaju i koje me odvedu do prave terapije“, kaže homeopata Kesters.
Volfgang Vale i ovde ne veruje homeopatama: „Kada prvi razgovor kod homeopata potraje sat vremena onda se postavlja pitanje: da li do poboljšanja stanja kod pacijenta dolazi zbog uzimanja kuglica ili zbog droge zvane lekar koji je punih sat vremena pun empatije i simpatije razgovarao s pacijentom.“
Koji su argumenti uverljiviji, to svaki pacijent mora da odluči za sebe. Činjenica je da homeopatija postoji već 200 godina i da je u Nemačkoj sve popularnija. Na koji način ona deluje, to je još uvek nepoznanica. Istraživanja ove metode su u toku.
Autori: Oliver Glasenap / Nenad Krajcer
Odg. urednik: Nemanja Rujević