Za ili protiv statusa za Srbiju?

„Moramo da budemo sigurni da će Srbija rešiti svoje odnose sa susedima“, izjavio je nemački državni sekretar Verner Hojer, prilikom dolaska na Savet ministra na kome će se odlučivati o kandidatskom statusu Srbije: „Srbija bi bila zemlja koja bi puno doprinela EU i nadamo se da ćemo naći put za Srbiju.“

Prema Hojerovim recima, kriterijumi za napredak u procesu evrointegracija su jasni, a za Srbiju to, između ostalog, podrazumeva i dobre odnose sa susedima: „Prošle nedelje bili smo svedoci neprijatnih iznenađenja na granici Srbije i Kosova i jedan broj austrijskih i nemačkih vojnika bio je ozbiljno povređen. To je neprihvatljivo i o tome ce biti reci kada se bude donosila odluka.“

Hojer je zaključio da je Srbija najveća zemlja na Zapadnom Balkanu, da njena evropska perspektiva mora da ostane „živa i kredibilna“, ali i da odnosi sa susedima moraju da budu prioritet za Srbiju. Nemački državni sekretar rekao je da će se danas podrobnije upoznati sa dogovorom postignutim u dijalogu Beograda i Prištine u petak 2.12.“

Španija podržava kandidaturu

Španski ministar zadužen za evropska pitanja Dijego Lopez Garido, dolazeći na sastanak Saveta ministara u Briselu izjavio je da Španija podržava kandidaturu Srbije: „Pozicija Španije je jasna. Mi podržavamo Srbiju kao kandidata za budućeg člana EU“, rekao je Garido.

Srbija je, prema recima španskog ministra, unapredila svoju saradnju sa EU: „Evropska komisija procenila je da je Srbija na dobrom putu. Mi smatramo da je Komisija pouzdano telo i mislimo da je neophodno podržati Srbiju kako bi dobila status kandidata“, zaključio je Garido pred sastanak u Briselu.

Postoje još neka pitanja koja se razmatraju...

Finska je zemlja koja se zalaže za proširenje EU, čim se ispune potrebni kriterijumi, izjavio je finski ministar za evropska pitanja, Aleksandar Štub: „Postoje neka pitanja koja se još razmatraju i ona su povezana sa saradnjom Srbije i Kosova, ali pored toga, mi smo za ’zeleno svetlo’.“

Kada je konsenzus oko kandidatskog statusa Srbije u pitanju, Štub je ocenio da među zemljama članicama postoje „jedna ili dve“ koje se još predomišljaju, ali i dodao da on smatra da je Zapadni Balkan najvažnije među pitanjima proširenja trenutno i kao takvo je bitno da napreduje: „To je bitno i strateški. Uvek sam govorio da postoje dve zemlje koje su na ’klackalici’, kada je evropski pravac u pitanju, a to su Ukrajina i Srbija.“

Štub je dodao da Evropska unija u ovom trenutku već ima pune ruke kriznih situacija da bi izazivala još jednu sa mogućim negativnim odgovorom na srpsku kandidaturu: „I zato je bitno da danas sve prođe glatko sa Srbijom“, zaključio je Štub.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

U nastavku: Izgledi za Srbiju loši, kosovski Srbi ne prihvataju postignuti dogovor

Da li će Srbija i zvanično da dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji? O tome raspravljaju evropski ministri spoljnih poslova. Kamen spoticanja je spor Srbije i Kosova oko kontrole graničnog prelaza Proteklog vikenda dve strane su - posredstvom Evropske unije - postigle kompromis. Ali ako se on ne sprovede u delo, Nemačka će glasati protiv toga da Srbija dobije status kandidata, piše novinar bavarske radio-televizije Štefan Ozvat. Detaljnije na sledećoj strani...

Izgledi za Srbiju loši?

Srbija je podeljena po pitanju graničnog spora na severu Kosova. Evropska unija je posredovala pronalaženju kompromisa, koji predviđa da kosovski Albanci i Srbi ubuduće zajednički rade na prelazima, zajedno sa predstavnicima Euleksa.

Predsednik Srbije Boris Tadić pozdravio je postignuti dogovor: „Mislim da smo postigli ono što je bilo moguće u ovome trenutku. Nijedna strana u svemu tome neće biti do kraja zadovoljna, ali mislim da sistem može da funkcioniše, jer smo rešenje koje smo postigli uskladili sa našim pravnim sistemom, ustavom, ali i sa interesima Republike Srbije u datim okolnostima.“

Što bi značilo: Srbija želi da dobije status kandidata za članstvo u EU, a kamen spoticanje je, pritom, granični spor na severu Kosova. Na to je ukazala i nemačka kancelarka Angela Merkel koja je naglasila da ako se spor ne reši, nemačka će glasiti sa „Ne“.

Ovog petka i druge zemlje članice Evropske unije odlučivaće da li da se Srbiji dodeli status kandidata. Izgledi za Srbiju su loši, jer kosovski Srbi ne prihvataju postignuti dogovor. Suština problema je da Srbija ne želi da prizna Kosovo kao nezavisnu državu.

Koštuničine ideje imaju podršku na severu Kosova

U opštini Zubin Potok već su mesecima postavljene barikade koje onemogućavaju pristup prelazu Brnjak. Predsednik te opštine, Slaviša Ristić kritikuje dogovor iz Brisela: „Narod je dole zaista zabrinut, razočaran najblaže rečeno, jer najveći deo ljudi to tumači kao konačno priznavanje nezavisnog Kosova od vlasti u Beogradu. U svakom slučaju nama ne preostaje ništa osim da nastavimo svoju mirnu borbu u nameri da pružimo otpor uspostavljanju granica između Srbije i Kosova.“

Predsednik Tadić traži da se barikade uklone, što kosovski Srbi definitivno ne žele. Na jednom skupu Demokratske stranke Srbije, nacionalista Vojislav Koštunica energično traži da se Srbija okrene od Evrope: „Kada se bude napravila objektivna ekonomska analiza koliko je privreda Srbije izgubila da bi se primenom sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju ugodilo EU, videće se koliko je zapravo – još jedanput ističem - u najboljem interesu Srbije da zaboravi članstvo u EU i da se razvija kao samostalna i politički neutralna država.“

Bivši premijer Srbije Koštunica dakle pokušava preko dileme „Kosovo ili Evropa“ da stekne političke poene. Na severu Kosova takve ideje nailaze na podršku, tu je njegova stranka DSS jaka.

Granični konflikt na severu Kosova traje već četiri meseca. U nemirima tokom leta je poginula jedna osoba. Nedavno je došlo da ranjavanja vojnika Kfora, prilikom pokušaja uklanjanja barikada. Na putevima koji vode ka prelazima Brnjak i Jarinje još uvek ima oko 20 barikada.

Autori: Štefan Ozvat, Beč (BR) / Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković