Za ljubav nije dovoljno dvoje?

Pojam je nastao od grčke reči "poli"- više i latinske reči "amor" - ljubav, a znači otvorena veza. Dakle, ako živite u vezi sa više Amorova, poliamoričnoj vezi, onda ne morate da se odlučite za jednu ljubav. Novi trend omogućava nešto što se u u Nemačkoj zove poliamorija, učesnici ne moraju da se odluče između dve, tri ili više ljubavi. Novi trend omogućava održavanje više veza. Cinici bi rekli da je reč o ljudima koji sa dopuštenjem varaju svoje partnere.

Priča o otvorenoj vezi

Marion nikada nije ni pomislila da će nekada moći da živi onako kako je oduvek želela da živi - u otvorenoj ljubavnoj vezi. To je bio dijametralno suprotan slučaj od veza u kojima je do tada živela. Naime, u monogamnom odnosu u kome bi se veoma brzo osećala veoma skučeno, u kojem su njeni partneri hteli da je imaju samo za sebe i u kojima čak i prisno prijateljstvo sa muškom osobom predstavlja opterećenje. Ali sa Krisom je sve bilo drugačije.

Marion i Kris su u braku već 11 godina i žive u poliamoričnoj vezi. Dakle, ako se Kris zaljubi u neku drugu osobu, uz dopuštenje svoje žene Marion on može da bude u vezi sa tom ženom i niko ne pominje nikakav razvod. To isto važi i za Marion. Ko živi u takvoj vezi, taj želi da ima opciju da živi sa više od jednog partnera i da bude u vezi sa više partnera. Postoji nebrojeno mnogo mogućnosti za ovakav život. Kris kaže: „Ima ljudi koji žive u trostrukoj vezi u kojoj svi partneri imaju ista prava, ima onih koji imaju glavnu vezu i sporednu vezu, a ima i onih koji su otvoreni prema svima i koji kažu: 'Ah, dvadeset ljudi koji su usko povezani to bi bilo super.' Svi oni imaju nešto zajedničko. Naime, žele da puste svojim osećanjima na volju, na bilo koji način.“

Slobodni odnosi manje opterećuju?

Međutim, sa osećanjima je stvar takva da ona rade šta im je volja, bez obzira na teoriju koja stoji iza njihovog postojanja. Ljudi mahom odbacuju bilo kakvu ideju o tome da njihov partner ne bude ekskluzivno njihov, i ne pristaju da ga seksualno ili emocionalno dele sa drugom osobom. Drugi smatraju da ta nova varijanta slobodnih odnosa manje opterećuje, u zavisnosti od toga na koje su društvene norme naviknuti i do koje mere je važno pridržavanje tih normi u društvu u kome žive.

Sociolog Mihael Vagner sa Uni klinike u Kelnu kaže: „Ako je brak bitna institucija u nekom društvu onda će i bračna vernost zauzimati važno mesto u društvu".

Bračna zajednica između ostalog podrazumeva pridržavanje pravila i vernost bračnom partneru. Bračna vernost je univerzalna i u celom svetu predstavlja važeću normu koja usmerava svakog od nas, ali u različitim vremenima može biti različito ukorenjena.

Norme o bračnoj vernosti

U Nemačkoj u 21. veku postoje raznovrsnije veze između dvoje ljudi nego što je to bio slučaj pedesetih godina prošlog veka iako još uvek nisu stavljene u isti rang kao brak izmešu muškarca i žene.

Sociolog Mihael Vagner kaže da će norme izgubiti na čvrstini onog trenutka kada veća društvena grupa bude smatrala da više ne odgovaraju određenom društvu. “Norme o bračnoj vernosti su u Nemačkoj izgubile na jačini, više nije reč o standardu koji se podrazumeva i bezuslovno se mora slediti, nego je stvar dogovora između žene i muškarca ili muškarca i muškarca ili žene i žene.”

Stari koncept nova etiketa

Ideja o otvorenoj vezi u Nemačkoj nije nova ali „etiketa poliamor“ jeste. Termin poliamor je iz SAD došao u Evropu pre pet do 10 godina i o njemu se oštro raspravlja u Nemačkoj. Ali u Nemačkoj se takođe i živi poliamorično. Brojke i statistike o broju ljudi koji žive u ovakvoj vrsti veze ne postoje i zato je nemoguće utvrditi da li poliamor u Nemačkoj predstavlja novi trend ili ne.

Proteklih godina objavljen je veći broj knjiga na tu temu. Često se vode rasprave, forumi, pišu se blogovi na internetu, a u nemačkim velikim gradovima se uveliko raspravlja o toj temi. Dva puta godišnje, održavaju se sastanci na državnom nivou sa oko stotinu učesnika.

Dve veze, dvostruka energija i pažnja

Marion i Kris su tek pre nekoliko godina svoju vezu proglasili poliamoričnom i potražili kontakt sa drugim ljudima istih nazora. Od početka njihove veze samo jednom se dogodilo da u istom periodu oboje budu u paralelnim vanbračnim vezama, kao i slučaj da je samo Kris bio u paralelnoj vezi. U oba slučaja je to za sve učesnike bilo ne samo uzbuđujuće i interesantno nego je podrazumevalo i dosta angažovanja. Dve veze zahtevaju dvostruku energiju, vreme i pažnju kako bi sve funkcionisalo i kako bi se održao određeni balans između svih partnera.

Marion je dobro podnela Krisovu vezu sa drugom ženom, čak se i sprijateljila s njom i ni jednog trenutka nije strahovala da će je Kris ostaviti: „Nisam se plašila da će on otići, ali sam imala osećaj da samo ja sedim kod kuće dok on doživljava avanturu.“

Kris nije morao da odluči između dve žene, svo troje su pokušali da nađu rešenje za krizu. Kris kaže: „To je bilo iscrpljujuće, sve strane su bile povređene ali ja svoju ženu još više volim kada se dogode ovakve lepe situacije.“

Zašto je to tako Kris ne ume da objasni. A mi zaključujemo da ovaj novi koncept sasvim sigurno ne olakšava održavanje jedne veze. Da li je omalovažava, umanjuje njenu vrednost, dovodi do duplog morala? Marion kaže je najviše ljute poliamoristi koji se ponašaju kao da su pronašli obrazac partnerstva između dvoje ljudi. Marion i Kirs su u otvorenoj vezi naučili da budu sigurni u svoje emocije i otvoreni prema njima. One osobe koje žele da žive u takvoj vrsti veze moraju se intezivno baviti komunikacijom i traženjem rešenja za moguće sukobe, a to sasvim sigurno nije najgore neželjeno dejstvo koje jedna veza može da ima.

Autori: M. Šaum / Ž. Bašić-Savić

Odg. urednica: I. Ivanović