Za svrgavanje diktatora, zaslužan Sarkozi?

Tagesšpigel o padu Gadafija piše: “U Libiji je prvi put svrgnut diktator koji se oružjem borio za održanje vlasti do samog kraja. Baš kao što to čini u Siriji Bašar al Asad, gde borbe još traju. Pad Tripolija je jasan signal Asadu i drugim preostalim autoritarnim vladarima: i vi možete biti svrgnuti. Uz veliko ograničavanje, da je za to u Libiji bila neophodna vojna pomoć NATO.”

Zeksiše cajtung piše: “NATO je ubrzao kraj građanskog rata i time verovatno sprečio još više žrtava. Ali da li je ispravno “rešavati” sukobe s vojnim sredstvima i inostranim mešanjem, ostaje veliko pitanje. Čudnovato je da se to uvek dešavalo tamo gde je Zapad imao svoje lične interese. Prosto rečeno, tamo gde ima nafte. Opozicija u Siriji koja nije bogata sirovinama, čini se da će uzaludno čekati na pomoć iz vazduha. Koliko god to gorko zvučalo: To je normalan sled stvari, a rat je nenormalan.”

U tekstu pod naslovom Sarkozijev trijumf, Merkelova blamaža Špigel onlajn piše: “Nemačka vlada nije htela da učestvuje u vojnoj akciji protiv Gadafija. Ali sada je njegova diktatura okončana, i Nemačka je donela pogrešnu odluku. Naravno da je čovek uvek pametniji kada se stvari već dese. Ali ipak se mora reći: Libijski pobunjenici su svrgli diktatora, i to je zasluga francuskog predsednika Sarkozija, Amerikanaca I Britanaca. Za Angelu Merkel, Gida Vestervelea i nemačku spoljnu politiku to je pravi šamar.”

Frankfurter algemajne cajtung o Libiji piše: “Teško je odmeriti odnose snaga u Prelaznom savetu i vladi, jer nisu poznati svi akteri. Nejasno je koliko ima ljudi iz starog režima, koju ulogu imaju islamisti i plemenske vođe, koliko ima pravih demokrata. Zemlja je istorijski gledano podeljena na Istok i na Zapad, sa jugom koji se većim delom ne orijentiše na Magreb i Sredozemlje, već na Afriku. Održati jedinstvo Libije, biće izazov za svaku novu vladu. Zapad može da ponudi pomoć, ali odluke se moraju doneti u samoj Libiji – a to će zahtevati još mnogo vremena.”

Dilema Balkan

Kancelarka Merkel putuje u Srbiju – osetljiva poseta. Unutar EU se raspravlja o ograničenju bezviznog režima za države poput Srbije, BiH i Makedoniju. To bi bio fatalan korak, koji bi posebno oštetio stotine hiljade mladih ljudi, piše Špigel onlajn.

„Iz krugova u Briselu može se čuti da će Komisija u septembru izneti predloge koji bi sa jednom „zaštitnom klauzulom“ omogućili brže, privremeno ograničenje slobode putovanja za građane zapadnog Balkana. Sigurno će i to biti tema Merkelove posete Srbiji. Jer nova odredba bi posebno pogodila Srbiju, najmnogoljudniju zemlju u regionu. Beograd je u ratovima na tlu bivše Jugoslavije pod despotom Slobodanom Miloševićem bio odgovoran za mnogo nasilja i patnju. Srbija je za to platila gubitkom Kosova i jednim diskriminatorskim viznim režimom koji je do kraja 2009. mladima blokirao tako željeni kontakt sa Zapadnom Evropom.

Takva politika izolacije tada je bila pogrešna, a bila bi i danas. Jer razočaranje u navodno neprijateljski nastrojeni Zapad moralo bi da ojača konzervativne i nacionalističke snage u Beogradu koji zagovaraju jedan poseban put za Srbiju, najbolje pored velikog pravoslavnog brata Rusije. Još nije sigurno da će demokrate oko prozapadnog predsednika Tadića zadržati vlast, posebno ako se istopi nada u skorije približavanje EU.”

Mitelbajeriše cajtung o poseti Balkanu piše: ”Ima napretka, možete uspeti. To je poruka, koju Merkel prenosi Balkanu i ona to misli ozbiljno. Merkel Hrvatskoj i Srbiji postavlja političke uslove koji su razumni i ostvarivi. Time se njena poseta razlikuje od hektičnih poseta raznih izaslanika i šefova diplomatije koji samo od njihovog prisustva očekuju neki nejasan “poseban efekat”. Ako Berlin ovom prilikom podseća na svoju moć, to je samo zaslužena nagrada za novu jasnu politika prema Balkanu.”

Priredila Ivana Ivanović
Odg. urednik: Jakov Leon