Zaboravljena velika dama nemačkih crtaća

Zapravo je reč samo o senkama; senkama ljudi, biljaka, životinja. Iako su napravljeni od papira, likovi deluju neverovatno živo. Njihova autorka Lote Rajniger (rođena u Berlinu 1899. godine) svaku scenu minuciozno je, do najsitnijih detalja posebno izradila i posebno snimila. Ceo proces trajao je pune tri godine. „Avanture princa Ahmeda“ u trajanju od 66 minuta bio je prvi dugometražni animirani film u istoriji filma uopšte.

Koliko je njen rad zaista bio mukotrpan i zahtevao neverovatno mnogo strpljenja, svedoči na primer podatak da je za snimak u trajanju od jedne sekunde bilo potrebno napraviti 24 slike. To znači da ih je sveukupno bilo više od 100.000. Ali, osim mnoštva, Lote Rajniger morala je da radi vrlo precizno, inače pokreti ne bi bili toliko elegantni, „tečni“, a likovi, odnosno, senke bi u protivnom delovale ukočeno i beživotno. Drugim rečima, rad koji je ona, zajedno sa svojim timom obavila, zaslužuje veliko priznanje. Uprkos tome, Lote Rajniger i njeni filmovi danas su u Nemačkoj gotovo u potpunosti pali u zaborav.

Tragovima Lote Rajniger

Kako bi njen život i rad spasili od potpunog zaborava, nedavno su studenti i docenti na univerzitetu u Tibingenu na katedri za medije, snimili i producirali dokumentarni film „Ples senki“ u kojem predstavljaju upravo njen značaj. „Lote Rajniger unela je novu, inovativnu snagu u tehnologiju stvaranja animiranog filma. Ona je zajedno sa suprugom Karlom Kohom razvila poseban sto za izradu, iznad kojeg je bila učvršćena kamera“, kaže docentkinja Suzane Maršal.

Sto o kojem ona govori imao je u sredini prazan prostor, rupu koja je bila prekrivena staklenom pločom. Na nju je Rajniger postavljala transparentni papir na koji je naizmenično polagala izrezane likove. Staklenu ploču je potom odozdo osvetlila svetiljkom. Na taj način su uete njezinih likova i scena postale jasne i vidljive. Ukoliko je jednu staklenu ploču prekrila drugom ili s njih nekoliko, na taj način je dobila filmske efekte dubine s kojima se sticao utisak kao da se likovi kreću u višeslojnim prostorima. Tako je, na primer, vrlo dobro mogla da inscenira i talase mora.

To koliko su njeni likovi i figure zaista delovali realistično, može se videti u njenim filmovima: „Papageno“ (1935.), „Karmen“ (1933.), „Ukradeno srce“ (1934.). U njima je Lote Rajniger uvek i iznova obrađivala slične teme: bajke, mitove i librete raznih opera. „Opsednuta sam baletom, filmom i pozorištem, pre svega Mocartom“, rekla je jednom sama o sebi.

Slava u inostranstvu

Lote Rajniger preminula je 1981. godine u blizini Tibingena. U Nemačkoj je njeno ime danas palo u zaborav, ali u inostranstvu je ona još uvek vrlo popularna i cenjena – zahvaljujući „Gete Institutu“ u čijem arhivu se nalazi njen najpoznatiji film „Avanture princa Ahmeda“. U južnoj Aziji, pre svega u Maleziji i Indoneziji pozorišta senki (neka vrsta pozorišta lutaka) ima veliku tradiciju. Slično je i u Indiji. „Kada smo u Indiji počeli sa prikazivanjem filma o Ahmedu, mislili smo da ćemo publici prikazati nešto novo. Ali, već nakon prve scene, gledaoci su rekli: „Ah, pa to je Lote Rajniger“, kaže Suzane Maršal.

Uticaj Lote Rajniger vidljiv je i danas. Na primer u filmu „Hari Poter i relikvije smrti“ u jednoj sceni prikazuje se bajka ispričana u stilu senki pionirke animiniranog filma. Isto tako, animirani film Marjane Satrapi „Persepolis“ inspiriran je takođe u velikoj meri radom nemačke autorke. Drugim rečima, očigledno je došlo vrijeme da se velika dama animiranog filma konačno ponovno vrati u Nemačku i da je za sebe otkrije i ovdašnja publika.

Autorke: Helga Spanhake / Željka Telišman
Odgovorni urednik: Ivan Đerković