Zaboravljeno zatvaranje Gvantanama

Samo dva dana pošto je stupio na dužnost predsednika SAD, Barak Obama je naredio da se zatvori zloglasni zatvorski kompleks Gvantanamo. Ipak, njegova početna namera naišla je na prepreke s obzirom da mnogo toga zavisi od „i dalje burnog rata protiv terorizma“.

Kongres je u decembru stopirao finansiranje premeštanja zatvorenika iz Gvantanama. Taj potez je usledio ubrzo pošto je doneta presuda protiv Ahmeda Gailanija, prvog zatočenika baze Gvantanamo, zbog učešća u bombaškom napadu na Američku ambasadu u Istočnoj Africi 1998. Kontroverzno suđenje Gailaniju dovelo je u sumnju efikasnost procesa pred civilnim sudovima SAD, kojima bi se prebacivali slučajevi iz Gvantanama.

Tanzanijac Ahmed Gailani je osuđen zbog učešća u zaveri „sa ciljem da se uništi američka imovina“, a po sve ostale 284 tačke optužnice je oslobođen. Za to krivično delo predviđena je kazna zatvora od minimum 20 godina, na šta su advokati odbrane uložili žalbu. U tom, kao i u napadu na ambasadu u Najrobiju, glavnom gradu susedne Kenije, ubijene su 224 osobe, od kojih 12 Amerikanaca.

Moralna i politička sramota

Jak napon u političkim strujama SAD odložio je zatvaranje Gvantanama bar za još godinu. Iako je Obama došao na vlast obećavajući da će zatvoriti „tužnu stranicu američke istorije“, izgleda da će se na toj stranici biti još štošta ispisano. Neograničeni pritvor bez suđenja, sistem koji je zavela Bušova uprava, ostaje prihvatljiv model u globalnom ratu protiv terorizma.

Na početku „rata protiv terorizma“, Bušova administracija je proglasila osumnjičene teroriste kao „nezakonite neprijateljske borce“ pa su im samim tim oduzeta prava koja pripadaju prema Trećoj ženevskoj konvenciji. Zatvorenici su držani godinama bez suđenja, a mnogi su bili ispitivani „nehumanim metodama“ u tajnim zatvorima CIA. Kritičari Bušove politike to su jednostavno nazivali mučenjem.

Ipak, pošto je muslimanski svet sve više negodovao, a odnosi sa saveznicima iz Evrope dospeli na klimave noge, sve veći broj političara u SAD je naglašavao da se država moralno i politički sramoti zbog izgovora „borba protiv terorizma“. Tako su tokom kampanja za predsedničke izbore obojica kandidata Džon Mekejn i Barak Obama zdušno govorili da žele da zatvore Gvantanamo.

Računica menja stav Evrope

Pobednik na izborima Obama je hteo brzo zatvaranje zloglasnog zatvorskog kompleksa, ali politička realnost je izazvala sumnje u Vašingtonu u izvodljivost tog poduhvata. „Obamina uprava ne može da se osloni na Kongres u kojem su interesi vrlo promenljivi“, kaže za Dojče vele Metju Vaksman, saradnik u Savetu za spoljne poslove, koji je radio u Bušovoj administraciji na pitanju zatvorenika. „Slično je i u svetu. Lako je političkim partijama da se javno zalažu za zatvaranje Gvantanama, sve dok se ne izračuna koliko košta da se preuzmu zatvorenici.“

Evropa je bila neodlučna kada su SAD ponudile da podele taj teret. A vraćanje zatvorenika u zemlje čiji su građani, kao što bi bio slučaj sa 90 Jemenaca, stvara dodatnu bojazan da bi mogli da prođu bez pravog suđenja i da budu pušteni.

Neuspeli poduhvat sa civilnim sudovima

Obamina administracija je u početku nameravala da zatvorenike iz Gvantama prebaci u američke civilne sudove. Ali, neki procesi koji su dati civilnim sudovima bili su puni problema baš zbog tretmana koji su imali zatvorenici u Gvantanamu.

Vaksman naglašava da je u mnogim slučajevima bilo nedovoljno dokaza da se osumnjičeni za terorizam i osudi. „Još veći problem je što se informacije koje su dostupne vlastima, teško mogu iskoristiti na sudovima. Mnogi podaci i dokazi skupljeni su na ratištima i u operacijama tajne službe kada se ne brine mnogo oko procedura koje priznaje sud.“

Ahmed Gailani je pravi primer Vaksmanove priče. Gailanijev slučaj je prvi predat civilnom sudu. Vlasti su očekivale brzu presudu, ali su tužiocima bile vezane ruke pošto sudija Luis Kaplan nije dozvolio da se na sudu pojavi njihov ključni svedok. Razlog je bio što je svedok sa Gailanijem bio u tajnom zatvoru CIA u kome su primenjivane surove metode isleđivanja.

Političke kontroverze oko Gailanijevog slučaja bile su „vetar u jedrima“ protivnika zatvaranja Gvantanama i prebacivanja procesa na civilne sudove. A vrhunac je bio izglasavanje obustave finansiranja prebacivanja zatvorenika iz Gvantanama u Kongresu gde većinu čine članovi Demokratske stranke kojoj i Obama pripada.

Autori: Spenser Kimbal / Vladimir Petković

Odg. urednik: Nemanja Rujević