Zabrana kasetnih bombi- DA, ali ne odmah

Mnoge države učesnice nastoje da konačno uvedu zabranu kasetnih bombi. To važi i za Nemačku. Nemačka savezna vlada i Bundestag za to su se jasno opredelili još 2006. godine. Niko ne osporava broj žrtava koji su objavile nevladine organizacije. Do sada je registrovano 14.000 žrtava – 4000 samo u Iraku. A nezvanično ih je najverovatnije više od 100.000.

Martin Jeger, portparol ministarstva inostranih poslova kaže: "U okviru takozvanog procesa iz Osla nastojimo da do kraja godine postignemo međunarodni sporazum, čiji je cilj ukidanje kasetnih bombi."

Berlin i velike sile za kompromisno rešenje

Ali, Berlin na konferenciji u Dablinu u stvari nastoji da postigne kompromis. S obzirom na činjenicu da nemačka vojska Bundesver u skladištima ima oko 30 miliona komada kasetne municije, Martin Jeger kaže: "Bundesver ne može preko noći da spakuje sve rezerve kasetne municije i da ih baci u reku. Što znači da moramo da regulišemo odstranjivanje te municije. A to će ovako ići: najpre ćemo odvojiti opasnu municiju i odmah je uništiti, a narednih godina postepeno ćemo odstranjivati sve ostale rezerve iz arsenala Bundesvera."

Isto bi naravno važilo i za druge zemlje koje poseduju kasetne bombe. Kada je reč o velikim silama kao što su SAD, Rusija, Kina, Indija, Brazil i Izrael – svi veruju da je moguće samo kompromisno rešenje. Prema tome, nemačka ministarstva inostranih poslova i odbrane odlaze u Dablin sa sledećim planom: zabrana kasetnih bombi-DA, ali ne za sve i ne odmah. Od ukupno 120 kategorija koje postoje u svetu trećina će i dalje biti dozvoljena do 2015, što nevladine organizacije, ali i ostale zemlje učesnice, oštro kritikuju.