Zabrana mina: Šta još čeka Obama?

Samo prošle godine, u eksplozijama protivpešadijskih mina poginulo je 1.200 ljudi, među njima veliki broj dece. U 70 zemalja ranjeno je više od 4.000 ljudi. Mnogima su morale da budu amputirane ruke ili noge.

Tako izveštava Međunarodna kampanja za borbu protiv mina, organizacija koja je 1987. dobila Nobelovu nagradu. No, Barak Obama, koji će za nekoliko dana u Oslu primiti svoju Nobelovu nagradu za mir, rešio je da se pridržava kursa svog prethodnika Džordža Vokera Buša: Sjedinjene Američke Države neće potpisati Ugovor o prestanku korišćenja ubilačkih mina. Zašto? – Pitanje je na koje portparol Stejt departmenta, Jan Keli, nije uspeo najtečnije da odgovori:

„Naša… mi… ova vlada, preispitala je raniji stav prema minama.“

Drugi u NATO već potpisali

To preispitivanje odigralo se bez znanja američke javnosti, kao i bez znanja Kongresa. To ne može baš da posluži kao svetli primer transparentnosti koju Obama rado ističe kao princip svoje vladavine. Dakle, preispitivanje nije donelo konkretan rezultat, rekao je Keli, i dodao da bi SAD, kada bi potpisale pomenuti ugovor, dospele u teškoće:

„Ne bismo bili u stanju na očuvamo sposobnost da se branimo, a ni da dobijemo pomoć naših prijatelja i saveznika na planu bezbednosti.“

Jan Keli nije objasnio zašto je to tako. Jer, svi saveznici u NATO odavno su potpisali Ugovor o prestanku korišćenja protivpešadijskih mina. Zato su Obaminu odluku oštro kritikovali čak i mnogi članovi Demokratske stranke. I samo zbog tog pritiska, koji se poslednjih dana pojačao, Obama je najavio da će još jednom preispitati svoju odluku. Zato će SAD prisustvovati međunarodnoj konferenciji o zabrani tih mina u Kolumbiji – kao posmatrači. Sada ostaje da se vidi koliko će to posmatranje trajati i kako će se na kraju završiti.

Autori: Ralf Zina, Vašington / Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković