Zahvaljujuci maticnim celijama možda ce biti rešen i problem celavosti

Eksperiment sa miševima bez dlake pruža nove nade celavim. Tim naucnika sa univerziteta Pensilvanije, na celu sa Džordžom Kocarelisom, usadio je pod kožu miševima maticne celije koje su podstakle rast dlake.Lekari su te maticne celije uzeli iz sloja koji obavija koren dlake.Kada se te maticne celije pomešaju sa celijama kože spontano pocinju da rastu dlake koje cine kosu, kaže se u clanku koji su naucnici objavili u listu "Nejcer Bajotehnolodži". Za mnoge, kako muškarce, tako i žene, celavost je katastrofa. Samo u SAD, kako se procenjuje, godišnje se troši milijarda dolara za borbu protiv celavosti - najveci deo za presadjivanje kose. Medjutim i za lekove koji navodno lece celavost svake godine odlaze milioni dolara. Bilozi smatraju da rezultat koji su postigli istraživaci iz Pensilvanije predstavlja znacajan prodor, ali upozoravaju da nema mesta za euforiju.Dok procedura postane prakticno primenjiva bice potrebne još godine."Kao i u slucaju svih maticnih celija potrebna je velika kolicina informacija kako bi iz njih mogli da se razviju organi", rekao je biolog Entoni Oro sa univerziteta Stenford. Celije iz korena kose koje su korišcene u eksperimentu u Pensilvaniji nazvane su maticnim, ali se razlikuju od maticnih celija koje nastaju kod kloniranja u terapeutske svrhe i iz kojih mogu da nastanu sva tkiva. Pre nešto više od mesec dana južnokorejski naucnici su saopštili da su prvi put dobili maticne celije iz kloniranih ljudskih embriona.Iz njih su odgajili celije iz kojih nastaju mišicno tkivo i kosti.