Zajednički protiv nacionalizma

Podsećajući na nerede i nasilje tokom protesta širom Bosne i Hercegovine u petak (7.2.), švajcarski list Noje ciriher ceitung (NZZ) navodi da je to "bes na političke klase van etničkih granica". List napominje da je to bio treći dan protesta zaredom te da je sve počelo u Tuzli. "Za vreme Jugoslavije je taj grad bio poznat po hemijskoj, teškoj i industriji izrade nameštaja. Malo toga je ostalo. Proteklih godina su četiri velike državne firme privatizovane i potom zatvorene", piše NZZ napominjući da su radnici ostali bez posla, bez plata i doprinosa."U brojnim forumima se ističe da ovi protesti dolaze 'odozdo', iz građanstva, da su usmereni protiv vladajućih i protiv 'divljih kapitalista' - bez obzira na etničku pripadnost. Mnogi se nadaju da će ova mobilizacija biti signal za jedno 'bosansko proleće', koje će razbiti okorele političke strukture te fragmentirane zemlje." NZZ istovremeno ističe da ipak niko ne zna hoće li doći do proljećnog buđenja u zemlji, koja je potpuno izgrađena na etničkim principima. "Dok god je protest usmeren protiv 'onih gore', protiv siromaštva i korupcije, konsenzus između naroda je itekako moguć. Međutim, čim bude trebalo formulisati dalekosežnije ciljeve i od spontanog pokreta oblikovati snažnu organizaciju - biće teško. Političke elite u različitim delovima zemlje i njima odani mediji odmah iz rukava izvlače 'etničku kartu'. S takvom tehnikom vladanja, politička kasta se od rata, skoro 20 godina održavala na vlasti. Nije slučajnost što demonstranti u Banja Luci, glavnom gradu srpskog dela zemlje, ističu da se bore isključivo protiv socijalne nepravde, a da političko uređenje ne dovode u pitanje."

Uprkos svemu, prenosi dalje NZZ, vreme je protiv tog kartela moći. "Jer, čini se nemogućim da će političari biti u stanju da spreče klizanje u siromaštvo daljnjih slojeva stanovništva i da se bore protiv nezaposlenosti mladih. Ekonomsko stanje stanovništva ostaje teško. Trećina stanovništva živi jedva iznad ili ispod granice siromaštva", piše NZZ.

Podsećajući da BiH prolazi kroz najtežu krizu od rata, Velt prenosi pet zahteva koje su Tuzlani uputili vlastima. Traže "političku revoluciju", piše Velt, dodajući da se njihovi zahtevi pre svega odnose na "izjednačavanje plata svih političara s izuzetno niskim prosečnim platama u zemlji. Osim toga, traže poništavanje 'kriminalnih privatizacija' državnih preduzeća, kao i da se 'ekonomski kriminalci' izvedu pred sud." Ovaj list dodaje da su ove demonstracije "izraz očaja ljudi i njihovog besa zbog višestruko korumpiranog vodećeg sloja vlasti koji nije u stanju da pod kontrolu stavi loše ekonomsko stanje."

Šamar međunarodnim institucijama u BiH

U komentaru "Zajednički protiv nacionalizma", taz iz Berlina piše da s obzirom na trajanje takozvane Bebolucije od samo nekoliko dana, treba biti oprezan s procenom događaja u Bosni i Hercegovini. "Ali puno toga ukazuje na to da se kod ovih demonstracija i nasilnih sukoba, koji su započeli u Tuzli, ne radi više o jednokratnom fenomenu. Previše toga se nakupilo kod ljudi, previše frustracija zbog socijalnog i političkog stanja. Sve je to još uvek na početku. Ali za celokupno stanovništvo u Bosni i Hercegovini je već godinama jasno da se nešto značajno mora promeniti: susedna Hrvatska je primljena u EU, sa Srbijom se već pregovara, a BiH ostaje i dalje van toga i nalazi se blizu ponora. Komplikovano ustrojstvo države, stvoreno od strane međunarodne zajednice, pogoduje vladavini stranaka s neodgovornim i korumpiranim političarima, koji nemaju interesa za reforme potrebne za EU perspektivu."

U komentaru taz-a se dalje navodi da je već sada, posle tri dana protesta, vidljivo da se ne radi samo o socijalnom aspektu priče te da se nacionalisti na svim stranama najviše uplaše kad se ljudi svih iz svih naroda BiH solidarizuju. "Demonstracije su, osim toga, i vruć šamar međunarodnim institucijama u BiH, koje imaju interes samo za mir u zemlji, ali ne i za njen napredak. Demonstrantima je stalo samo do budućnosti njihove zemlje", poručuje se u komentaru taz-a.

Autorica: Marina Martinović

Odg. Urednica: Dijana Roščić