Zamisli, rat je

Frankfurter algemajne cajtung: „Mrtvi i ranjeni civili u Avganistanu, možda i namernom kalkulacijom talibana namamljeni u prijateljsku vatru zapadne civilizacije. Ali, iza svakog povoda ima i razlog. A to je rat. Reč koja nije za izgovaranje; ali sada je upotrebio čak i ministar spoljnih poslova Štajnmajer. Zamisli, rat je, i mi idemo u njega.

Ovo je jedan asimetričan, gerilski rat. Uočljivo je pet tendencija: smirivanje i reforme institucija zemlje na Hindukušu idu sporo i ravno. Prostori na kojima se vode borbe i na kojim nema mira – šire se. Broj zapadnih vojnika se povećava. Reorganizacija Talibana napreduje. Broj civilnih i vojnih žrtava raste. Kraja nema na vidiku. Nemačko učešće u ovom ratu je bilo deo „neograničene solidarnosti“ koju je posle 11. septembra 2001. Americi obećao tadašnji kancelar Gerhard Šreder, uz veliku podršku nemačkog naroda. Time se sigurno nije mislilo na rat; malo kasnije je to postalo jasno i u slučaju Iraka. Ako u Avganistanu vlada rat, onda je nemačka u njega skliznula. Saglasnost za to će biti sve teže dobiti što se jače probija saznanje da smo zaista u ratu“.

Zidojče cajtung: „Nemački komandant je izazvao vazdušni napad na dva kamiona-cisterne koje su oteli talibani, i u kome je poginulo mnogo ljudi. Bunsdesver mora da se suoči sa optužbama prema kojima su među žrtvama napada i – civili. Te optužbe, kao i sve okolnosti napada, moraju biri proverene. Ako je napad bio opravdan, da li je izveden srazmernom silom? NATO i Bundesver duguju odgovor na ova pitanja kako avganistanskoj tako i nemačkoj javnosti. Ali, verovatno će potrajati dok se ne nađu odgovori.

Šef Levičarske stranke Oskar Lafonten sigurno neće da čeka toliko dugo sa svojim oštrim osudama. Za onoga ko principijelno odbacuje učešće Bundesvera u akcijama u Avganistanu, svaka nasilna akcija u koju su umešani Nemci - suvišna je. Za Lafontena je ovaj slučaj samo još jedan dokaz da je misija NATO protivna međunarodnom pravu – misija čije obustavljanje od svih parlamentarnih stranaka traži jedino Levica.

Lafontenu se može svašta prigovarati, ali ne i pogrešan tajming. Situacija u Avganistanu mora biti predizborna tema u Nemačkoj. (...) Doduše, druge stranke imaju sa tom temom mnogo veće teškoće od Levičara. One ne mogu da izbegnu tačnu analizu vazdušnog napada sa teškim posledicama.

Događaji na severu (Avganistana), koji prestižu jedan drugi, nanovo otvaraju debatu o tome može li Bundesver uopšte da savlada zadatke koji su mu postavljeni. Nemački vojnici imaju zadatak da stabilizuju situaciju. Ali, imaju li sredstava za to? Mora se postaviti i pitanje: da li se u Nemačkoj shvata kolika je ozbiljnost situacije? Što se tiče spora oko toga sme li se govoriti o „ratu“, on za vojnike Bundesvera na terenu mora biti povod za smeh pun gorčine.

Nezavisno od rezultata istrage smrtonosnog napada na Kundusu, jedno je jasno: pristalice misije su pozvane da iznesu svoje argumente. Pa i usred – i baš zbog – predizborne kampanje".

Pripremio: S. Bojić

Odgovorni urednica: Ž.Bašić-Savić