Zapad negativno gleda na partnerstvo Kina-Rusija

Kada novi predsednik neke države i zvanično preuzme dužnost, ceo svet u detalje prati njegove prve korake. Na osnova toga se iznose zaključci o političkoj orijentaciji novoizabranog predsednika. Ništa drugačije nije ni sa Kinom. Kao prvog inostranog gosta, Đinping je u utorak, 19. marta primio američkog ministra finansija Džeka Leva. Simbolika tog susreta ogleda se jedino u činjenici da je Kina dobar deo svog trgovinskog suficita uložila u američke državne obveznice.

Uzor, neprijatelj, partner...

Novi kineski predsednik susreo se sa amerčkim zvaničnikom na domaćem terenu, a prvo putovanje van granica Kine, Đinpinga vodi u Moskvu. Odnose dveju susednih zemalja nije lako definisati. U novijoj istoriji bili su prilično promenljivi. Za Peking je Moskva u vreme Sovjetskog saveta najpre bila uzor, zatim neprijatelj, a na kraju partner. Tokom 50-ih godina prošlog veka je Rusija u Kinu poslala na hiljade eksperata, kako bi pomogli „bratskoj“ Kini. Ideološka mimoilaženja dovela su dubokog raskola, koji je krajem 60-ih eskalirao u prekograničnu pucnjavu.

U međuvremenu, i Peking i Moskva neguju nesentimentalno, ali namensko partnerstvo, koje često zalazi u sferu strateškog. Politikolog Gunter Šubert, nemački stručnjak za Kinu, kaže da se na Zapadu, na partnerstvo Rusije i Kine gleda negativno. Za tog eksperta je poseta predsednika Đinpinga simbol i signal da Kina ima kome da se okrene, a da pri tome to ne mora da bude Zapad.

Signal Zapadu

Odnose tih zemalja je krajnje zanimljivo opisao ruski predsednik Vladimir Putin u jednom tekstu, objavljenom uoči posete Pekingu, juna 2012: „Najvažnije je da svi razumni političari i privredni eksperti, stručnjaci za međunarodne odnose shvate, da se sve što je na globalnoj agendi ne može rešiti iza leđa Rusije i Kine i bez razumevanja za njihove interese.“

U prilog toj tezi govore ishodi glasanja u Savetu bezbednosti UN. U najvišem telu Ujedinjenih nacija, Kina najčešće prati poziciju svog partnera u susedstvu. To se posebno vidi na pitanjima, koje preterano ne interesuju rukovodstvo u Pekingu – prilike u Siriji ili Iranu (Kosovo – prim.ur.) Zauzvrat se očekuje podrška Rusije u pitanjima i sporovima sa prostora istočne Azije.

Za Gu Ksuevu sa Univerziteta u Bonu nema mnogo nejasnoća, šta bi se na dnevnom redu razgovara kineskog predsednika u Moskvi moglo naći. Biće to pitanja od strateškog značaja za obe strane. Dakle, na prvom mestu trgovinski odnosi, ali i produbljivanje vojne saradnje, s obzirom na to da i Peking i Moskva, smatraju da se Vašington poslednjih godina znatno više interesuje za prilike u Aziji.

Energije umesto industrijskih proizvoda

Trgovinska razmena Kine i Rusije je u poslednje dve godine prešla preko 40 odsto. Tokom 2011. je dosegla sumu od 83,5 milijarde američkih dolara; time je Kina još 2010. godine sa pozicije najvažnijeg trgovinskog partnera Rusije uklonila Nemačku. Međutim, Rusija nije u potpunosti zadovoljna trgovačkim strukturama. U Kinu stižu brojne sirovine, razni energenti, drvo, minerali. Iz Pekinga se za Moskvu šalju visokorazvijeni industrijski proizvodi. To bi u budućnosti moglo da se promeni, smatra Gu, ističući da bi Rusija u Kinu mogla da izvozi nuklearnu tehnologiju.

Kada je reč o vojnoj saradnji, Rusija i Kina redovno organizuju susrete visokih vojnih zvaničnika, zajedničke vojne vežbe. U aprilu prošle godine, po prvi put je jedan takav zajednički vojni manevar izveden na otvorenom moru i saradnja na tom planu se i dalje proširuje.

Autori: Matijas fon Hajn / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković