Zapadni Balkan dugoročno mora u EU

Međunarodna komisija za Balkan zahtevala je ove sedmice od Evropske unije da ispuni obećanje dato pre tri godine u Solunu i u punopravno članstvo primi sve zemlje Balkana. Komisija za Balkan je kritikovala evropske lidere koji su pre dva meseca u Salcburgu nagovestili mogućnost da države zapadnog Balkana ostave van granica Unije.

Komisija je te stavove iznela u utorak u Rimu. Članovi ove lobističke grupe su, pored ostalih, bivši italijanski predsednik Đuliano Amato ili nekadašnji švedski premijer Karl Bilt ali i raniji šef jugoslovenske diplomatije Goran Svilanović. Jedan od uticajnih članova Komisije, bivši nemački predsednik Rihard fon Vajczeker, u intervjuu za Dojče vele radio objašnjava razloge za nanoviji istup:

„U pozadini pre svega stoji zamor prišrenjem Evropske unije ali i negativni referendumi održani o evropskom ustavu u Franmcuskoj i Holandiji. Bila bi, međutim, iluzcija prvog reda verovati da bi nama u Evropsjkoj uniji bilo bolje ako se ne bismo bavili zemljama zapadnog Balkana. Zapravo će po nas mnogo skuplje biti da ne činimo ništa nego da ovmi zemljama damo makar dugoročnu perspektivu koju onda moramo i da ostvarimo.“

Rihard fon Vajceker ima razumevanja za kontroverze koje u Evropskoj uniji izaziva zahtev za prijem Turske:

„Turska ima 70 miliona stanovnika i postala bi momentalno druga po veličini članica EU. Na Balkanu ukupno ima 40 miliona stanovnika. Ako ne bude ostvarena evropska perspektiva koju smo im sami ponudili onda ćemo protivno svojoj volji nastaviti da u tim regionima nastupamo kao neka vrsta kolonijalnog vladara. To niti je politički prijatno niti predstavlja neko rešenje već će biti po nas samo skuplje. Zapadni Balkan pripada Evropi i u našoj je odgovornosti da tamo konačno nastupe razumni odnosi.“

U prvom izveštaju o Balkanu Međunarodna komisija je, inače, bila preldožila davanje nezavisnosti ali ne i punog suvereniteta Kosovu. Vajczeker negira da državna pitanja sa kojima se susreće Beograd umanjuju spremnost samih srpskih političara da se približe Evropskoj uniji:

„Srbija će najpre 21. maja dočekati referendum o samostalnosti Crne Gore. A da Kosovo ne može da ostane deo Srbije u uobičajenoj formi znaju svi koji se time bave i svi političari u Srbiji. Srbija to naziva statusom koji bi bio više od autonomije ali manje od samostalnosti. O svim tim pitanjima treba pregovarati. Komisija za Balkan je za Kosovo predložila program u četiri faze. Samo Kosovo u ovom trenutku ekonomski gledano uopšte ne može da preživi. Tamo nema ni državnih struktura i to sve ide veoma teško.“

Bez obzira na političke krize u regionu, smatra bivši nemački predsednik i član Komisije za Balkan, Brisel mora da održi evropsku perspektivu ne samo za aktuelne kandidate Rumuniju, Bugarsku ili potencijalno Hrvatsku već i za Makedoniju, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu i Srbiju i Crnu Goru.

„Ne može Evropska unija najpre da otvori perspektivu prijema a da kasnije kaže: izvinite, nismo to ozbilnno mislili. Na taj način će se zapadni Balkan pretvoriti u crnu rupu a Evropljani još veruju da bi tu crnu rupu mogli samu sebi da prepuste. To je teška politička greška.“, zaključuje Fon Vajceker.