Zapadni projekat na Kosovu – propao!

Izgredi na severu Kosova pokazuju koliko je važan međunarodni pritisak. Bez međunarodnog angažmana, radikalni nacionalisti će ponovo voditi glavnu reč u Beogradu i Prištini, smatra komentator uglednog Frankfurter algemajne cajtunga. „Nasiljem su Srbi na severu Kosova ometani da učestvuju na izborima, ali to ne mora da bude loš znak. To pokazuje da ekstremne snage – bez obzira da li su to nacionalisti ili kriminalci kojima odgovara mutan status ovog dela Kosova – jedino nasiljem mogu da postignu svoje ciljeve. Drugim rečima, tiha većina kosovskih Srba zainteresovana je za normalizaciju odnosa, iako još dugo neće prihvatiti Kosovo kao nezavisnu državu.“

Bečki Viner cajtung se obrušava pre svega na KFOR: „Oni su mogli – zapravo morali – da računaju sa nasiljem. Umesto da se odvažno suprotstave izgrednicima, oni su samo gledali i čekali, što se u njihovom eufemističkom rečniku zove ‘deeskalacija'. Nije ni čudo što se tabadžije osećaju osokoljeno i što se ovaj test za snage bezbednosti završio blamažom. Ma nije tako strašno, pa do 17 sati je sve bilo u redu, saopštava OEBS. Još gore je što u OEBS-u izgleda stvarno veruju da ‘nije tako strašno'. Ako nismo shvatili ranije, od nedelje sigurno znamo – blaga plava boja u oznakama EU, OEBS-a i NATO znači nevinost i naivnost.“

Sličan pesimizam u komentaru berlinskog Tagescajtunga, čiji je naslov samo – „Propalo“. U tekstu se objašnjava šta je to propalo: plan međunarodne zajednice da integriše Srbe sa severa u kosovski sistem. „U Beogradu, Briselu, Prištini pa i Berlinu mora da su zbunjeni. Nacionalistima na severu Kosova nuđene su velike povlastice, pravo da sami sobom upravljaju, od čega već profitiraju Srbi sa centralnog Kosova. Može da se kaže da kosovski Srbi spadaju u najpovlašćenije manjine Evrope. Doduše, do tog stepena autonomije stiglo se tek rovovskim pregovorima.“

Dalje piše da je i Beograd napravio odlučne korake, nije priznao nezavisnost eksplicitno, ali na neki način jeste prihvatio realnost tako što je u Briselu seo za sto sa Tačijem. „Ali šta sada? Kako je moguće da pored međunarodnih vojnika i policajaca maskirane osobe maltretiraju birače i odnose glasačke kutije? (…) Još jednom se ispostavilo da su međunarodne snage, za koje poreski obveznici u Evropi izdvajaju milijarde, zapravo jake samo na papiru.“ Zaključak komentara je jasan – ishodi izbora ne smeju da se priznaju, glasanje mora da se ponovi, ovoga puta uz pravu zaštitu glasača i izbornih mesta.

Komentar na internet strani televizije n-tv privlači pažnju zbog slikovitog rečnika poznatog komentatora i TV voditelja Manfreda Bleskina. On najpre Kosovo naziva „samozvanom državom“, a već u sledećem pasusu navodi da su u podeljenoj Mitrovici divljali „četnici“. Dalje se pokazuje da je Bleskin upućeniji u regionalne prilike nego mnoge njegove kolege: „Fijasko je tim veći što je srpska Vlada zvala građane da izađu na izbore. Uticaj vladajućih u Beogradu na severu Kosova skoro da je nikakav. Posebno je pikantno što ‘Srbe u rasejanju' podržava DSS bivšeg premijera Vojislava Koštunice, koji je devedesetih bio jedan od najvažnijih saveznika Zapada u borbi protiv Slobodana Miloševića.“

Objašnjava se levitiranje Kosova ka punoj suverenosti – Srbija pod pritiskom EU sklapa sporazume sa Prištinom, ali nezavisnost ne priznaje; ta nezavisnost je suprotna rezoluciji 1244 UN; neke članice EU i NATO ne priznaju Kosovo. „Sa Kosovom nije ništa drugačije nego sa drugim mestima gde je Zapad poslednjih godina vojno intervenisao. Iza tih intervencija ostaju neuspele države (failed states), teror, organizovani kriminal, siva ekonomija. ‘Kada će konačno shvatiti' (When will they ever learn), pitao se Pit Siger u čuvenoj antiratnoj pesmi ‘Where Have All The Flowers Gone'.“

Ali Zapad o toj lekciji i ne razmišlja. Zapravo, nema ni naznaka kada će Kosovo moći da funkcioniše bez međunarodne pomoći, i tu činjenicu posebno komentariše Luksemburger vort (Luksemburg): „Ne mogu se rovovi koji su kopani sto godina sada zatrpati preko noći. Međunarodna zajednica, posebno EU, ne mogu sebi ni politički ni finansijski da dozvole večni produžetak statusa kvo. Vreme je da se nacionalisti iz oba tabora zapakuju u fioke, ako treba i silom. Mrtvorođena svenarodna Bosna i Hercegovina je odličan, zastrašujući primer. Tamo Bošnjaci, Hrvati i Srbi već dve decenije žive u patu – svaka nada u politički i ekonomski boljitak nailazi na blokadu ‘zastupnika interesa' ove tri nacije.“

Priredio: Nemanja Rujević
Odg. urednik: Ivan Đerković