Zatezanje kaiša ili želudačni prsten

Prosek u Evropskoj uniji je 15 odsto, dok je u Britaniji gojazno čak 25 odsto populacije. Nova godina nova osoba. Ali kako to postići, kako se rešiti suvišnih kilograma? Možda je rešenje fitnes centar, ili vežbanje kod kuće uz dvd-ijeve sa fitnes programima poznatih ličnosti. A možda se treba odlučiti na drastičan potez - ugradnju želudačnog prstena?

Kada se jednom postavi, prsten može da se stegne ili opusti, što zavisi od količine hrane čiji unos želimo da ograničimo. Ako niste dovoljno gojazni, onda morate da platite za operaciju. Endrju Kemp, privatni hirurg kaže:

"Britanska nacionalna zdravstvena služba mora da ograniči broj operacija, zato što su sredstva za njeno uspešno izvođenje izuzetno visoka. Ipak, potrebno je da budeš jako debeo i da imaš još neki zdravstveni problem."

Operacija treba da bude besplatna?

Zato ako indeks telesne mase nije visok, i ako čovek nema drugih zdravstvenih problema, onda operacija nije besplatna. Operacija u privatnoj klinici, uključujući i post-operativni oporavak, košta između pet i osam hiljada evra. Želudačni prsten je tako napravljen da treba da ostane oko želuca za ceo život. Ipak neophodno je da se prsten redovno kontroliše, kao i da se prati ishrana operisane osobe.

Za sve one koje imaju strah od hirurških zahvata, postoji i druga alternativa - virtuelni prsten oko želuca. Dr Kit Hirn pojašnjava: "Ovde je hirurg kojeg ste prethodno sreli, koji vam se osmehuje, koji sa vama prijatno razgovara, tu je i osoblje, sestre…"

Doktor Hirn je jedan od brojnih hipnotizera koji nudi tzv. vrirtuelni želudačni prsten i on pacijentu pomaže da veruje da je on prošao tu operaciju, iako u stvarnosti nije.

Godišnje i do 20.000 operacija

U Velikoj Britaniji se svake godine izvede oko 20.000 operacija za smanjenje telesne težine. Prema mišljenju jednog specijaliste za gojaznost, oko milion ljudi sa indeksom telesne mase 40 trebalo bi da imaju pravo da budu operisani. Ali to bi koštalo Nacionalnu zdravstvenu službu pozamašnih devet milijardi evra.

Mnogi stručnjaci veruju da britanska vlada time što redukuje operacije na najteže pogođene slučajeve, samo ignoriše mnogo veći problem za budućnost. Endrju Kemp kaže:

"Zdravstvena ekonomija u ovom slučaju, prema Australijancina i Amerikanicima, jeste loša. Ta najpopularnija hirurška metoda bi pre trebalo da se primenjuje na pacijentima sa indeksom telesne mase 35-40 nego 55-60. Znači bolje je operisati ljude dok su zdraviji, nego čekati da postanu izuzetno debeli i sa drugim problemima, poput dijabetesa, astme ili srčanih smetnji. Tako bismo imali manje post-operativnih problema i troškova i mnogo bismo lakše radili sa pacijentima."

Autori: Nik Martin, Ivana Ivanović

Odg. urednik: Jakov Leon