Zatvaranje Gvantanama više niko i ne pominje

Od trenutno 200 muškaraca zatvorenih u Gvantanamu, nekolicini se sudi pred američkim civilnim sudovima, dok će ostali biti deportovani u njihove matične ili druge zemlje. Strah od progona i mučenja, sprečava mnoge zatvorenike da se vrate u domovinu. Juče je Amnesti internešnal apelovao i na Nemačku da prihvati zatvorenike iz Gvantanama.

Moazam Meg je doživeo i preživeo pakao na zemlji. Ne samo u Gvantanamu, već i u Avganistanu, gde su SAD u Kandaharu i Bagramu držali osumnjičene za terorizam. Od 2002. do 2005. trajalo je njegovo mučeništvo. Od oslobođenja, živi sa ženom i četvoro dece u Birmingemu; angažuje se oko muškaraca koji još uvek sede u zatvoru. Svi oni doživeli su isto što i Moazam u svojoj maloj ćeliji:

„Nisam znao da li ću ikada ponovo videti porodicu, da li će me pogubiti, ili da li ću provesti decenije u Gvantanamu. Nešto slično rekli su mi ljudi koji su me saslušavali“.

Gvantanamo je samo vrh ledenog brega, kaže bivši zatvorenik Beg. Ima i zatvora u drugim zemljama, u kojima su završili osumnjičeni, pre nego što su prebačeni u Gvantanamo: „Tamo su nas mučili, udarali, zlostavljali. Jednoj osobi je prećeno da će i porodici nauditi. Drugoj da neće ugledati svetlo dana. Na kraju čovek potpiše lažna priznanja jer i želi da ode u Gvantanamo“.

Obama više ne pominje zatvaranje

Kada je Barak Obama postao predsednik u januaru 2009, najavio je zatvaranje zatvora na Kubi u roku od godinu dana. O tome više nema ni govora. Obama je potcenio raspoloženje u sopstvenoj zemlji, kaže advokat Zarači Kacnelson, koji je zastupao oko 40 zatvorenika iz Gvantanama. Zajedno sa Moazamom Begom, zalaže se širom Evrope za prihvatanje nedužnih ljudi. U SAD je klima toliko zatrovana, da bi muškarci iz Gvantanama bili demonizovani.

Kacnelson priča o jednoj istrazi po kojoj većinu zatvorenika prebačenih u Gvantanamo, nisu uhvatile američke snage bezbednosti, već Pakistanci i Avganistanci. Često su to bili meštani sela koji su kasirali ogroman novac kao ucenu za glave zatvorenika:

„Govorimo o regionu u kome godišnji prihod iznosi oko 400 dolara. Relativno lako se sa jednom prijavom ili izručenjem mogao zaraditi novac, koji bi inače zaradili za nekoliko decenija. To je dovelo do toga, da su prijavljivane bilo koje osobe, Arapi koji su prolazili kroz zemlju, ili ljudi u izbeglištvu. Za to su kasirali 30.000 dolara“.

Pozivi Nemačkoj

Advokat Kacnelson se nada, baš kao i njegova koleginica Sofi Veler, da će se 45 zatvorenika iz Gvantanama naći u egzilu u Evropi. Belgija, Francuska, Irska, Portugal, Švajcarska i Mađarska već su prihvatili neke zatvorenike. Nemačka još nije. Ne bi trebalo da se postavljaju uslovi za njihov prihvat, poput traženja neke veze sa Nemačkom, smatra Veler:

„Kada se prihvata izbeglica, ne pita se da li je nekada bio državljanin ove zemlje. Ovde je reč o tome da se ljudi zaštite. Ali je reč i o tome, da li zemlja može da ponudi zaštitu ili da li ulazi u rizik?“

Bivši zatvorenik Moazam Beg je uveren da će Gvantanamo dugo ostati simbol nepravde i povrede ljudskih prava u borbi protiv terorizma. Ali isto tako i u borbi za pravdu, koju vode bivši zatvorenici, advokati i neki političari: „Nadam se da će se Nemačka priključiti rešavanju problema, pa makar i kasno“.

Jedan portparol Ministarstva spoljnih poslova je rekao: „Nemačka je spremna da proveri zahteve u pojedinačnom slučaju“.

autor: Marsel Firštenau / Ivana Ivanović

odg. urednik: Nemanja Rujević