Zatvorenici iz Gvantanama ipak u Nemačkoj?

Protekle nedelje, jedna nemačka delegacija razgovarala je sa zatvorenicima specijalnog američkog zatvora na Kubi za osumnjičene za terorizam, koji bi eventualno, trebali doći u Nemačku. Ministarstvo unutrašnjih poslova poseduje listu iz Vašingtona, koju je specijalni izaslanik Daniel Frid krajem prošle godine predao u Berlinu.

U tajnim razgovorima, koji su trajali mesecima, Frid i nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova pregovarali su o uslovima primanja zatvorenika. Nekolicina sa liste od devet zatvorenika, koju su ponudile SAD, već je poslata u druge zemlje, tako da je neophodno naći prebivalište za nekolicinu preostalih.

Prognoza rizika

Delegacija iz Berlina, službenici Ministarstva unutrašnjih poslova, Saveznog ureda za suzbijanje kriminala i Saveznog ureda za migracije želeli su da lično razgovaraju sa zatvorenicima i naprave prognozu rizika. Na osnovu tih podataka, odluku o primanju zatvorenika doneće ministar unutrašnjih poslova Tomas Demezijer. Postupak je usaglašen sa ministrom spoljnih poslova Gidom Vesterveleom i kancelarskom službom.

Mogući kandidati su jedan Palestinac sa Zapadne obale, koji pripada konzervativnom udruženju propovednika – uhapšen u Pakistanu, zatim jedan Jordanac, koji je 2001. godine otputovao u Avganistan, i, na kraju, Sirijanac, koji je krajem 2001. godine lečen u bolnici u Kabulu i neporedno posle toga je uhapšen. Svi oni trebalo bi da budu pušteni na slobodu.

Odgođeno zatvaranje

Zatvaranje zatvorskog logora Gvantanamo bilo je jedno od glavnih obećanja u predizbornoj kampanji Baraka Obame. Američki predsednik je po dolasku na dužnost, u januaru 2009. godine, najavio da namerava da zatvori taj pritvorni centar do januara 2010. godine, ali je u međuvremenu odustao od tog roka zbog obima posla. Razlog za to leži i u činjenici da je samo mali broj zemalja bio spreman da prihvati puštene zatvorenike. Nemačka je, takođe, sve do nedavno bila veoma uzdržana kada se govorilo o tom pitanju.

U logoru Gvantanamo, koji je oformljen posle 11. septembra 2001, na zahtev Džordža Buša, držani su zatvorenici, za koje se smatralo da su teroristi Al Kaide ili talibana. Trenutno se u Gvantanamu nalazi 190 muškaraca. Njih 100 biće vraćeno u svoje ili neke druge zemlje.

zbs/iđ/spiegel