Zatvoreno? Radno vreme od - do? Otvoreno 24h!

Jedna za drugom ogromne lubenice prolaze preko kase. Napolju je vrelo pa se lubenice prodaju bolje nego išta drugo, kaže Selma Majalar. Ona već osam meseci vodi piljaru u južnom delu Kelna – zajedno sa mužem i još nekoliko zaposlenih. Posao ide dobro, radi se od osam ujutru do sedam uveče. Selma tek tada ide kući i stavlja decu na spavanje. Već se navikla na taj ritam ali bi u budće moglo da joj bude još teže – ako pokrajinska vlada ukine ograničenje za okončanje radnog vremena prodavnica. To bio značilo da radnje mogu da budu otvorene od ponedeljka do subote bez prestanka. A upravo manje ranje ne mogu sebi da prište produženje ranog vremena. To ni Salmi neće biti jednostavno ali je puna samopouzdanja:

«Moja prodavnica nije velika. Imam i malu decu i stoga moram o svemu da vodim računa. Ipak mi se taj sistem više sviđa jer je više slobode uvek bolje. Ne strahujem jer i onako imam stalne mušterije. Možda će neki preći kod drugih ali sigurno neće svi. Imam i mnogo turksih mušterija.»

Mušterije su zadovoljne. Atmosfera u bakalnici je dobra. Ljudi se poznaju i zastanu na čašicu razgovora. Slemina piljara, uz to, nudi robu koje nema u velikom supermarketu, udaljenom samo nekoliko desetina metara. Njena ponuda povrća skoro je dvostrukoi veća nego kod velike konkurencije.

Supermarket iza čoška pripada grupaciji Reve, jednom od najvećih koncerna prehrambenih trgovina u Nemačkoj. Rukovodstvo Revea se raduje planiranom ukidanju ograničenja rednog vremena. To potvrđuje i portparol Volfram Šmuk:

«Reve Grupa se uvek zalagala za liberalizaciju i tome je uvek stremila jer smatra da prodavnic etreba da budu otvroene kada mušterije to žele. Ovo je korak u pravom smeru.»

I Albreht fon Truhzes iz trgfovinskog koncerna Metro iznosi argumente koji se pre svega odnose na mušterije:

«Evo, recimo, subotama uoči Božića: Do sada je uvek bilo tako ad su ljudi u osam uveče još uvek u radnjama, da su nam prodavnice pune i da moramo da izbacujemo mušterije. Generalno je bilo apsurdno što je zakonodavac trgovcima i kupcima odredio kada može da se kupuju.»

Koncerni, svakako, ne misle baš na dobrobit mušterija već na koncu pr esvega na sopstvenu dobit. Metro se, na primer, nada da će kupovina u budućnosti biti deo planiranja slobodnog vremena:

«Trovina je kao privredna grana u konkurenciji sa sa drugim branšama, pre svega sa ponudama u oblasti sloodnog vremena. Ukoliko ljudi uveče u deset ne budu imali samo mogućnost da idu u bioskop ili u restoran već možda i da kupuju onda će to i same trgovine učiniti atraktivnijim.»

Manje će atkativni tiem postatio kiosci i benzinske pumpe. Oni su do sada profitirali od zakona o radnom vremenu jer su mogli da budu otvoreni dokle god su hteli. Tako je radio i Alborz Šerzadi koji ima mali kiosk u južnom delu Kelna. Osim pića, cigareta i slatkiša kod njega mogu da se kupe i namirnice: mleko, testenine ili šećer, na primer. Skuplje je nego u supermarkletu ali je onaj kome nešto hitno treba uglavnom spreman da tu cenu plati. Šerzadijeva radnja najbolje posluje uveče, kada su supermarketi zatvoreni. Ako se radno vremen velikih prodavnica promeni, to će se u njegovom kioskiu osetiti:

«Moramo da sačekamo i vidimo kolikog će to uticaja imati. Ako bud eimalo velikog uticaja moraću da zatvorim, tu neće biti izbora. Ali tek treb avideti. Naravno, protiv toga sam jer veliki uvek profitiraju a mali sve više propadaju.»